Stručnjaci koji proučavaju snove, daju odgovor na ovu jezivu pojavu koja mnoge muči i plaši.
Poznat je po tome da progoni ljude iz njihovih kreveta u vidu siluete koja stoji u uglu sobe i posmatra.
„Čovek sa šeširom“, koji postaje sve popularniji na Tiktoku, tajanstveno je „biće“ iz snova, viđeno i noću i danju.
Prema svedocima, pojavljuje se obučen u mantil i šešir širokog oboda, ali bez prepoznatljivog lica ili očiju. Sada stručnjaci otkrivaju istinu iza ovog zastrašujućeg prikaza, za koga se veruje da je možda inspirisao jednog od najpoznatijih holivudskih negativaca.
Šta kažu stručnjaci?
Džejn Tereza Anderson, analitičarka snova i neurobiolog sa Tasmanije u Australiji, kaže da se Čovek sa šeširom obično vidi kao „misteriozan i bezličan čovek“.
„Paranormalna figura“ najčešće se pojavljuje u čudnom stanju svesti između jave i sna. Figura je uglavnom tamna, bez prepoznatljivih crta“, rekla je Andersonova za „Dejli mejl“.
„Može predstavljati čovekove najdublje, najmračnije, senovite strahove.“ Čovek sa šeširom“ se često doživljava tokom „paralize sna“, odnosno stanja prilikom buđenja ili uspavljivanja kada smo svesni, ali ne možemo da se pomerimo.
Tokom sna, naši mišići su onemogućeni da se pokrenu, i nalaye se u stanju koje se naziva atonija“, objasnila je Andersonova.
„Ona nas štiti da ne ustanemo i ne odglumimo snove i drži nas bezbedno u krevetu.
Ali ako počnete da se budite pre nego što se telo izvuče iz atonije, možete iskusiti međustanje: napola budni (a ipak napola sanjate) i nepokretni.
Iako paraliza sna traje svega nekoliko sekundi, iskustvo je toliko zastrašujuće i stvarno da imate osećaj da vam nema spasa.“
Paralizu sna često prate uznemirujuće halucinacije strašnih figura koje nas pritiskaju: poput duha, gremlina, Kosača smrti ili Čoveka sa šeširom.
„Zla bića koja ljudi vide tokom paralize sna često zavise od njihove kulture, od onoga što očekuju da će videti“, kaže Andersonova.
„Na mnogo načina, on je očigledan izbor za ljude koji sanjaju danas“, rekla je Andersonova.
Andersonova i drugi stručnjaci ukazuju na Fredija Krugera, negativca sa šeširom iz kultnog horor filma „Strava u Ulici Brestova“, koji ubija svoje žrtve u snovima.
Prema dr Balandu Džalalu, neuro naučniku sa Harvarda, ovaj lik je inspirisan pričama o senovitim figurama iz paralize sna.
Različite strašne figure pojavljivale su se kroz istoriju i zavise od kulturne slike tog vremena
Međutim, „naši mozgovi koriste kulturne slike kako bi dale oblik tim senzacijama“, kaže dr Blandu Džalalu, što znači da je film verovatno zauzvrat uticao na vizije tokom paralize sna.
Dr Elis Vernon, istraživač poremećaja sna na Univerzitetu Aberistvit i autorka knjige „Ghosted“, slaže se da „popularna kultura utiče na ono što vidimo“ tokom paralize sna.
„Kada nam neko ispriča strašnu priču ili pogledamo horor film, ležimo u krevetu razmišljajući o tome, nadajući se da nećemo naići na čudovište“, rekla je dr Elis Vernon za pomenuti britanski list.
„Zato, kada doživimo paralizu sna, to je prva strašna stvar koju mozak prizove kako bi objasnio zastrašujuću situaciju.“
Ona je proučila stotine anegdota o paralizi sna u periodu od oko 400 godina i smatra da se mogu pratiti trendovi popularnih „demona paralize sna“ kroz istoriju.
„Ljudi su najpre viđali veštice, babe i inkubuse, jer je to bio deo folklora u ranom modernom periodu“, dodaje dr Elis Vernon.
„Zatim su u viktorijanskoj eri ljudi viđali vampire, duhove i skelete, pod uticajem tadašnje kulture smrti, sahrana i sve češćih priča o duhovima i hororu.
Danas ljudi često prijavljuju čudovišta i zlikovce u stilu horor filmova, a neki paralizu sna tumače i kao otmicu vanzemaljaca“, rekla je dr Elis Vernon
Dr Brajan Šarples, klinički psiholog i autor knjige „Sleep Paralysis: Historical, Psychological, and Medical Perspectives“, smatra da je Čovek sa šeširom češća vizija nego što se misli.
„Kada sam sproveo istraživanje paralize sna među studentima, pitali smo ih šta su „videli“ tokom epizoda“, rekao je doktor Šarples.
„Očekivali smo klasične opise demona, veštica i posebno vanzemaljaca. Međutim, iznenadilo nas je što su najčešće figure bile senoviti ljudi poput Čoveka sa šeširom.“
Šarples, autor knjige „Monsters of the Couch“, koja istražuje psihološke poremećaje iza poznatih horor filmova, veruje da njegovi nalazi ukazuju na „kulturnu promenu“.
„Moguće je da mlađim ljudima na Zapadu demoni i duhovi deluju manje realno u tim čudnim iskustvima pred spavanje“, rekao je.
„Možda se senoviti ljudi, koje neki smatraju putnicima kroz vreme ili međudimenzionalnim bićima, vide kao uverljiviji i realističniji.
Tereza Kampiljo Ferer, istraživačica svesti na Univerzitetu Pompeu Fabra u Španiji, smatra da ono što doživljavamo tokom paralize sna nije nužno „nestvarno“, govoreću u pogledu emocija koje doživljavamo.
„(To je) možda drugačija vrsta stvarnosti, oblikovana više emocijama i unutrašnjim konstrukcijama nego fizičkim objektima“, rekla je Tereza Kampiljo Ferer.
„U tom kontekstu, kulturni uticaji takođe mogu igrati ulogu.
Slično kao što mnogi ljudi nezavisno sanjaju da im ispadaju zubi, tako i Čovek sa šeširom može predstavljati određenu emociju ili kulturni obrazac koji se ispoljava kroz ove vizije.“
Ono što se može zaključiti iz onoga što su stručnjaci naveli, jeste da je sve to u potpunosti bezopasno i ne postoji u stvarnosti nikakav Čovek sa šeširom koji stoji iza ugla i vreba.
To je sve produkt mozga koji stvara halucinacije u stanju u kom ste i budni i spavate, poznato kao paraliza sna.
Ako slučajno doživite ovako nešto, znajte da to nije stvarno i da ničeg strašnog po vaš telesni integritet nema u tome.
(Stil)