Sve češći slučajevi suicida upozoravaju na ozbiljnu krizu mentalnog zdravlja, nova drama na Novom Beogradu je to i potvrdila.
U poslednje vreme sve češće svedočimo slučajevima samoubistava i ljudi koji se suočavaju sa ozbiljnim suicidalnim mislima.
Psihijatri i psiholozi ukazuju da su razlozi brojni – od ličnih tragedija, porodičnih i finansijskih problema, do osećaja izolacije i gubitka smisla.
U društvu koje se sve teže nosi sa pritiscima svakodnevice, sve više pojedinaca ne vidi izlaz osim u najtragičnijem činu.
U poznatoj streljani na Novom Beogradu već satima se odvija prava drama. Kako saznaje portal Telegraf.rs, jedan muškarac se zatvorio unutar objekta i pretio da će sebi oduzeti život. Nezvanične informacije ukazuju da je kod sebe imao i pištolj.
Na licu mesta nalazile su se brojne policijske jedinice, ekipa Hitne pomoći, kao i pregovarački tim Ministarstva unutrašnjih poslova, koji su pokušavali da smire situaciju i spreče tragediju.
Ovaj incident dolazi nedugo nakon što je javnost potresla vest o samoubistvu bivšeg golmana Partizana Radiše Ilića (47), koji je sebi oduzeo život skokom sa četvrtog sprata zgrade u Bajinoj Bašti, gde je živeo sa majkom.
Njegova smrt duboko je pogodila porodicu, prijatelje i sportske kolege, posebno jer, prema rečima onih koji su ga poznavali, ništa nije nagoveštavalo da se nalazi u tom stanju.
Psihijatri upozoravaju da gotovo svaka osoba tokom života makar jednom pomisli na samoubistvo, naročito u trenucima velikih tragedija ili kada deluje da više nema izlaza.
Ipak, kod većine te misli ne prerastu u konkretnu akciju. Nažalost, kod manjeg broja ljudi, te misli se pretoče u tragediju.
U trenucima kada se suočavamo sa gubitkom i pitanjima o mentalnom zdravlju, sve više ljudi pokušava da kroz psihologiju pronađe odgovore i razume ljudsku psihu.
Jedan od najznačajnijih teoretičara u ovoj oblasti, švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung, isticao je da je „u korenu svih mentalnih bolesti nespremnost da se doživi zaslužena patnja“.
Po njegovom mišljenju, suočavanje sa emocijama, pa i onim bolnim, ključ je za očuvanje mentalne stabilnosti.
Patnja je, kako Jung navodi, sastavni deo života, a izbegavanje emocionalne boli može dovesti do ozbiljnih poremećaja.
Psiholozi danas podsećaju da se život ne odvija ravnom linijom i da rešavanje problema često vodi kroz više izazova i prepreka.
Apeluju se da se o mentalnim teškoćama otvoreno govori, bez stida i straha, te da se na vreme potraži stručna pomoć. Prepoznavanje znakova upozorenja može spasiti život.
Društvo mora ozbiljnije shvatiti značaj mentalnog zdravlja i obezbediti veću dostupnost psihološke podrške. Svaki život je dragocen i ne sme se izgubiti u tišini.
Ovo su najčešći znaci upozorenja koja ukazuju da je osoba u ozbiljnoj depresiji:
- gubitak zadovoljstva u životu
- gubitak svrhe i smisla življenja
- osećaj da je život besmislen
- osećaj da nema nikakve svrhe i da nema nikakvog razloga za život
- razmišljanja da bi bilo dobro da se nikad ne probudi
(Srećna)