Sveti Jovan Krstitelj je poznatiji kao Preteča jer se rodio pre Hrista, a onda je na reci Jordan i krstio Isusa Hrista, pa se ovaj dan posvećuje i kumskim vezama, a lepo je steći i pobratima na ovaj praznik. Zbog toga se Srbi ovog dana obični kume „po Bogu i Svetom Jovanu“.
Nema Srbina koji na ovaj dan neće postiti, pogotovo jer ovaj veliki praznik pada baš na petak. Sveti Jovan je u narodu još poznat i kao Igritelj, jer se veruje da sunce, kada se tog jutra rađa – igra na nebu.
Od svih ostalih proroka, sveti Jovan se razlikuje naročito po tome što je imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je prorokovao.
Za ruku svetog Jovana priča se da ju je svake godine, na dan svetiteljev, arhijerej iznosio pred narod, a da se ponekad ta ruka javljala raširena označavajući rodnu i obilnu godinu, a ponekad i zgrčena najavljujući loš rod i glad.
U vinogradima se ništa ne radi. Pravi vernik nikad neće ući u vinograd tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Ako verujete, Bog će vam dati.
Da je ovaj praznik vezan za Sunce i njegovo kretanje svedoči i običaj paljenja ivandanskih vatri, koje su letnji pandan badnjačkim vatrama. Veče pred Ivandan palile su se lile i obnosile oko kuća, zgrada, njiva, torova, pa čak i oko čitavog sela, čime se stvarao magijski vatreni krug u koji ne mogu da prodru zle sile.
U istočnoj Srbiji bilje se bere uglavnom na praznike jer ljudi veruju da tada imaju podršku nebesa.
Kojim god povodom da su pravljeni, venčići od jovanove trave (Melilotus officinalis) sutradan se kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Veruje se da će štititi dom od nesreće tokom cele naredne godine.
(Stil)