Sreća nije za lenje i one koji misle da im pripada, a kako doći do srećnog braka savetuje Arhimandrid Jovan
Da li postoje apsolutno srećne porodice? Teško je odgovoriti na ovo pitanje. U zajedničkom životu dvoje različitih ljudi dešavaju se sve vrste neočekivanih događaja. Svaki od supružnika pokušava da brani svoje gledište.
Čoveku se čini da je bez ovoga nemoguće sačuvati individualnost. Ali ponos može postati ozbiljna prepreka na putu ka postizanju harmonije i mira.
Pravo izbora
Ranije, devojke nisu imale pravo da izražavaju svoje mišljenje. Devojke su slušale roditelje i nisu se prepirale sa njihovom voljom. Mlada dama je mogla biti udata za starijeg mladoženju.
Ona je prihvatila svoju tužnu sudbinu bez žalbe. Dovoljno je setiti se primera iz dela A. S. Puškina. Marija Trojekurova nije čekala pomoć Dubrovskog i postala je supruga kneza Verejskog.
Nije volela svog muža, već je poslušala očevu volju. Tatjana Larina se takođe našla u sličnoj situaciji. Morala je da se uda i bude u visokom društvu.
Iako je njena duša ostala u njenom voljenom imanju među poljima, šumama i rekama.
U savremenom svetu, devojke imaju pravo izbora. One mirno odbacuju volju svojih roditelja i udaju se za onoga koga vole. Međutim, njihove porodice često postaju nesrećne.
Jedna devojka u mladosti zaljubila se u jednog momka. Nije mogla da zamisli svoj život bez njega. Mladić je nije voleo. Ali ga je zanimalo da se igra sa devojačkim osećanjima. Tražio je strast. Devojka je pribegla lukavstvu.
Sa devetnaest godina je ostala trudna. Momak je morao da zasnuje porodicu sa njom. Prijatelji su bili sigurni da će se ovaj brak raspasti posle nekoliko godina.
Ali devojka se pokazala strpljivom. Sve je oprostila svom bezobraznom mužu. Varao je, pio, šetao okolo, ponižavao je.
I plašila se da će ga izgubiti. Živeli su zajedno trinaest godina. Tokom ovog perioda, devojka je uspela da se ugoji petnaest kilograma, da osedi i ostari.
Napunila je trideset dve godine, ali je izgledala kao da ima četrdeset pet. Sve ju je iritiralo.
Stalno je vrištala i davila svoje tuge u alkoholu. Prijatelji su joj savetovali da se razvede. Ali ona je nastavila da se drži toga. Činilo joj se da će joj se život raspasti bez njega. Nažalost, takvih primera je ogroman broj.
Žene pokušavaju da spasu svoj brak svim sredstvima. Spremne su da trpe poniženje, uvrede, izdaju. Jednostavno se plaše da u njihovim životima više neće biti ničega.
Ali razvod nije smrtna presuda. Posle njega, naprotiv, sve može krenuti nabolje.
Naporan rad
Naravno, stvaranje harmonične porodice nije lako. Mora se raditi.
Ponekad su potrebne godine. Glavno je da se između supružnika održava poštovanje, međusobno razumevanje i lojalnost. Ljubav i strast će vremenom izbledeti, ali podrška mora ostati.
Mnogi brakovi izgrađeni na poštovanju su mnogo jači od onih stvorenih velikom, ali bolnom ljubavlju. Međutim, ne postoje 100% sredstva za stvaranje harmoničnih odnosa.
Svaki slučaj je individualan. Naravno, u teškim životnim periodima najbolje je obratiti se Bogu za pomoć.
Raspravljajući o ovoj temi, arhimandrit Jovan Krestjankin se izrazio ovako:
„Bez obzira s kim čovek počne da gradi porodični život, proći će kroz period iskušenja. Na kraju krajeva, nema gotove sreće… Sreća se takođe mora negovati strpljivo i sa mnogo rada sa obe strane.“
(Stil)