One koje je maler pratio tokom protekle godine, iskreno se raduju Božiću i smatraju ga kao novi početak svog života. Prvog dana Božića nikome se ne odlazi u posetu. U kuću treba da uđe samo položajnik (polaznik, radovan) koji simbolično dolazi da bi ukućanima doneo sreću i blagostanje.
Zato su se za ovakvo “poslanstvo” birale osobe za koje se smatra da im sve ide od ruke, a u nekim krajevima običaj je da se ovaj zadatak poveri djeci jer su ona sama po sebi sreća. U nekim krajevima položajnik domaćinu na poklon donosi jabuku u koja je okićena novcem, što simbolizuje da donosi zdravlje i blagostanje svojim dolaskom.
– Obično se iz sredine birao neko ko je uspešan ili neko iz porodice, najčešće muško dete. Nekada se pazilo da devojčica ne uđe u kuću, ali vremenom se to izmenilo – objašnjava dr Vesna Marjanović, etnolog.
– Onaj ko je ulazio u kuću, dolazio je sa dobrim željima i džarao vatru. Izuvao bi se i seo na sredinu sobe, a domaćini bi preko njega posipali pšenicu. Prema verovanju, to se radilo da bi domaćinstvo bilo bogato. Danas je to sve simbolično. Negde se pripremao kolač kao đevrek, u centralnoj u Vojvodini pletenica, i neki dar. Najčešće se vezivala košulja ili ćebe – kaže Marjanović.
Domaćin dočekuje položajnika na vratima i posipa ga žitom, ovaj mu uzvraća govoreći:
“Dobro jutro i srećan vam Božić!”
Uobičajeni odgovor je: “Sve ti srećno i čestito bilo!”, a zatim položajnik “pozdravlja” badnjak džarajući ga grančicom.
Varnice “prskaju” po kući, što položajnik prati obrednim rečima:
“Koliko ovih varnica, toliko u domu muških glava, toliko sreće, zdravlja i napretka…”.
Potom se prvi omrsi i time se prekida višesedmični post.
(Espreso/trebinjelive)