U uvodnoj špici gledaoci su imali priliku da vide neobičan predmet od stakla
U malom mestu u istočnoj Srbiji, Mitar, inače miran i blag čovek, iznenada i na brutalan način ubija dvanaestoro svojih komšija.
Pokušavajući da rasvetle motive zločina, Petar, pripadnik bezbednosne agencije; inspektori Tomić i Blagojević pozivaju Natašu, renomiranu psihološkinju, da kao sudska veštakinja utvrdi da li je Mitar psihički oboleo ili se iza zločina krije neki drugi motiv.
Ali time će samo otključati misteriju u kojoj se prepliću vlaška magija i tajanstveni centri moći, u borbi dobra i zla koja traje vekovima.
U uvodnoj špici gledaoci su imali priliku da vide neobičan predmet od stakla, voska i sveća u formi cvetova, a o čemu je reč otkriva se u četvrtoj epizodi ovog TV ostvarenja.
Reč je o rajskoj sveći, a kako se u seriji objašnjava, načinjen je za nastradalu konobaricu Jelenu koja je na onaj svet otišla bez svetla. Ova rukotvorina ima svoju primenu i dan danas u vlaškim selima u Timočkoj Krajini, a evo o čemu je reč.
Umiranje u dubokoj starosti, na sopstvenoj postelji, u krugu potomaka obezbeđenih imetkom i, što je najvažnije, sa svećom u ruci, smatraju Vlasi prirodnim krajem ovozemaljskog života svakog čoveka.
Ali, iz raznih razloga, smrt može nastupiti i ranije.
Smrt, zapravo, može nastupiti u svakom trenutku, bilo kada i bilo gde, u okolnostima sasvim nenadanim, i zateći čoveka i njegovu rodbinu potpuno nespremne…
Šta će rodbina raditi, kakav će pogrebni obred pripremiti i kako će izgledati potonji, mnogobrojni, dugotrajni i složeni posmrtni obredi, ne zavisi od njihove slobodne volje, od njihovog znanja ili neznanja, od njihovog bogatstva ili siromaštva, već će zavisiti prevashodno od tog detalja: da li je umirući čovek u samrtnom času imao upaljenu sveću u svojoj ruci, ili nije imao.
Upokojeni, koji je izdahnuo bez ikakvog svetlila, na „onom svetu“ – mračnom, hladnom i bezvodnom – izdvojen je od ostalih; on je sam, luta izgubljen po mraku, po gustoj magli, po neprozirnoj tami; smrzava se i zlopati po ledenom mrazu, neprestano mučen velikom glađu i bez kapi vode kojom bi gasio nesnosnu žeđ!
Ovakav užasan položaj traje sve dok pokojnik ne dobije naknadno svetlo, najčešće u obliku posebne sveće, koja, zbog svoje naročite izrade i opreme, ima snagu da pređe granice između dva sveta, da dopre do njega i da ga „izvede na svetlo“, odnosno da mu prekine muke paklene i da ga „prevede u raj“, gde će on potom večno da boravi u blaženstvu i miru. Takva sveća ima različite nazive, ali su najčešći „lumanarja mare“ („velika sveća“) i „lumanarja rajuluj“ („rajska sveća“).
Rajskoj sveći je pažnja u istraživačkoj literaturi posvećena daleko ispod njenog značaja i uloge koju ima u kultu. Većina autora koja sa bavila kultom mrtvih, pominje je uzgred, kao sporadičan obredni detalj.
U vlaškim selima u Timočkoj Krajini još uvek se poštuje običaj da se prave rajske sveće za pokojnika.
Prvo se pripremi drveni stalak, koji se premaže vrućim voskom, da bi mogle kasnije da se lepe figurice na njega.
Zatim se i konac provuče kroz vruć vosak i dobijamo voštani konac. U čitavu konstrukciju predmeta spadaju i stakla na čiji vrh se stavljaju 44 sveće, koje simbolišu 44 sveca.
(Espreso)