Kroz strpljenje, vernik postaje sličniji Bogu jer je sposoban da u trenutku patnje ili teškoće održi unutrašnji mir i poverenje u Božiju providnost.
Strpljenje je jedna od najvažnijih vrlina u pravoslavnom hrišćanstvu, jer odražava našu sposobnost da verujemo u Božiju volju i da se oslonimo na njegovu mudrost, čak i u trenucima iskušenja.
U Svetom pismu, Bog nas poziva na strpljenje kao na sredstvo kroz koje se naš duhovni život razvija i osnažuje. U pravoslavlju, strpljenje nije samo pasivno podnošenje teškoća, već aktivno poverenje u Božiji plan.
Kroz strpljenje, vernik postaje sličniji Bogu, jer je sposoban da u trenutku patnje ili teškoće održi unutrašnji mir i poverenje u Božiju providnost.
Strpljenje nije samo podnošenje bola, već duboko poverenje da Bog zna šta je najbolje za nas i da sve što se dešava ima svoju svrhu u Božijem planu.
Pravoslavlje uči da Bog pomaže onima koji se strpljivo bore sa iskušenjima. U mnogim slučajevima, kroz strpljenje, Bog nam daje unutrašnju snagu i hrabrost da se suočimo sa životnim teškoćama.
Na to je ukazivao i Prepodobni Antonije Veliki.
– Ma šta radio, radi to sa strpljenjem i Bog će ti pomoći svim delima tvojim i u svemu ma šta se dogodilo s tobom.
(Religija)