Iako ljudi postaju sve povezaniji putem društvenih mreža i drugih medija, mnogi se danas osećaju veoma usamljeno.
Usamljenost, koja se usko vezuje za tugu, nesrećom, napuštenosti, bespomoćnosti i ravnodušnosti, danas prati bar jednu od 10 osoba svih uzrasta i sve više postaje problem.
Još tokom pandemije kovida 19, protiv koje smo se borili u izolaciji, postalo je jasno da nedostatak društvene povezanosti ima negativne efekte na mentalno i fizičko zdravlje. Međutim, sa okončanjem vanredne situacije usamljenost je i dalje ostala goruće pitanje.
Prema nekim istraživanjima, u Srbiji ovaj osećaj ima polovina starijih ljudi, trećina onih koji žive sami, trećina mladih žena, bar 10 odsto dece… Sigurno i vi znate nekog ko se oseća usamljeno, a možda je i vas počeo da prati taj osećaj, ali još uvek niste svesni toga. Zato je od ključnog značaja da na vreme prepoznate ovo stanje i da nađete najbolji način da ga prevaziđete.
Ne treba da se stidite
Pre svega, svako može da pati od usamljenosti i – to nije sramota. Isto tako, možete da budete okruženi gomilom ljudi, čak i da ih poznajete, a da se i dalje tako osećate zbog jaza između veze koju biste želeli s njima da ostvarite i onoga što se dešava u stvarnosti. Možete, naime, da imate mnogo površnih društvenih veza, ali ono što je potrebno svakome od nas je nešto dublje – neko ko nas poznaje iznutra.
Društvene mreže produbljuju problem
Na nedostatak prisnosti su se ranije uglavnom žalili stariji, ignorisani od dece, rođaka i društva, a sada je crvena lampica upaljena jer imamo i generaciju mladih koji priznaju da su gladni dubljih veza, ali da često nemaju mogućnosti i ne poseduju veštine da ih ostvare.
Uz sve to, put do rešenja komplikuje nerealni život na društvenim mrežama, pa im se cilj – kvalitetno, uživo umrežavanje s drugim osobama – čini neodstižnim. Ako dozvoljavate da društveni mediji diktiraju ko ste, to može da stvori osećaj usamljenosti. Jake osobe će ga prevazići, ali svako ko to nije u stanju pritisnut je povećanim zdravstvenim rizicima.
I mada se obično misli na one mentalne, kad ljudi pate na emotivnom nivou, ne sme se zanemariti činjenica da depresija ili anksioznost, koje usamljenost i rađa, ostavljaju velike posledice i na fizičko zdravlje, baš kao što to rade loš kvalitet vazduha, nezdrava ishrana, stalno sedenje, gojaznost, pušenje… Postoje čak i dokazi da društvena izolacija uvećava rizik od prerane smrti, moždanog i srčanog udara i pojave kardiovaskularnih oboljenja.
Poslušajte ove savete
Verovatno se pitate postoji li izlaz iz ovog, po mnogima začaranog kruga. Naravno!
* Za početak, izađite, družite se, potrudite se da stvorite nova poznanstva. Ovo je preko potrebno, jer što ste više sami, učvrstićete misao da je to zato što ljudi ne žele da budu s vama. Ako nemate volje, naterajte se na to, ali se nikako ne vraćajte u izolaciju, koja će stvoriti dodatni stres.
* Dobro bi bilo i da što više šetate, možete da nabavite i kućnog ljubimca da vam pravi društvo, tako ćete upoznati nekog ljubitelja pasa – sigurno će između vas i neke osobe vama slične konačno kliknuti.
* Smanjite suvišne kontakte s kojekakvim likovima na društvenim mrežama koje ste, pogrešno se boreći sa usamljenošću, uvrstili među prijatelje. Umesto njih, ojačajte veze s ljudima koji žive oko vas. Viđajte se s njima što češće, kontakt licem u lice je nenadoknadiv u borbi protiv usamljenosti.
* Podrazumeva se i da u tim odnosima ne možete samo da uzimate, već i da dajete, što će vas učiniti srećnijim i – manje usamljenim. To vam može omogućiti da stvorite krug prijatelja, možda čak i bliskih.
* Rad na društvenim odnosima treba pažljivo da isplanirate, kao što to činite kad idete u kupovinu prema spisku da ne biste došli u iskušenje da bespotrebno potrošite novac, ili kad odlučite da vežbate, pa pripremite na vreme sportsku odeću i patike.
* Ako nemate volje za druženje, naterajte se. Svaki naredni put biće lakše, a polako ćete se vratiti u kolosek društvenog života.
* Terapija kućnim ljubimcima odlična je u borbi protiv usamljenosti.
* Učvrstite odnose s porodicom. Obiđite baku i deku, večerajte sa ocem i majkom, obiđite porodicu brata ili sestre. Sve to ima ogroman uticaj na raspoloženje. Osećaj pripadnosti najbližima, kao i stupanje u kontakt sa udaljenim rođacima ili prijateljima koje dugo niste videli predivan je način da osetite da u vašem životu ima mnogo zanimljivih ljudi koje volite i koji vas vole!
Pozovite prijatelje, družite se
Ako nemate volje za druženje, naterajte se. Svaki naredni put biće lakše, a polako ćete se vratiti u kolosek društvenog života. Javite se prijateljima s kojima se dugo niste čuli, a sa onima koji su bliski češće inicirajte susrete. Dokazano je da prijateljski razgovor pozitivno utiče na raspoloženje.
Da biste stekli nova poznanstva i stekli nove prijatelje, idite na mesta gde s nima možete da delite ista interesovanja: upišite kurs jezika, šivenja ili kuvanja, učlanite se u hor ili na ples, vežbajte u grupi, putujte… Pozovite komšije na kafu. Ako ste penzioner, učlanite se u klub penzionera. Samo ne samujte.
(Stil)