Informacija da su roditelji dečaka-ubice koji je u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru ubio devetoro vršnjaka i čuvara škole krenuli u poteru za notarima, kako bi poklonili ili prodali deo imovine, uzburkala je javnost.
Odmah su se pojavile špekulacije da su se na taj korak odlučili pošto planiraju pojedinačno, ili zajedno, da se presele u inostranstvo. Međutim, kako tvrde dobro obavešteni izvori “Blica”, ovo je možda najrealnija, ali ne i jedina opcija koja je trenutno u igri!
Da porodica dečaka ubice nešto smera pokazuje informacija da otac, ugledni radiolog i majka, profesorka mikrobiologije, jure notare i po zatvoru i na sve načine pokušavaju da zaštite imovinu, prebace je na rođake pa čak i prodaju. Međutim, notari su im zatvorili vrata, a rešenjem suda, otuđenje imovine, prebacivanje na druge osobe i prodaja je zabranjena do daljnjeg.
Ipak, krenimo redom.
Opcija 1: Odlazak cele porodice u inostranstvo
Prva opcija koju su neretko kriminolozi i psiholozi spominjali nakon tragedije bila je da će otac, majka i sestra dečaka-ubice spakovati kofere i napustiti Srbiju. Prema mišljenju Dejana Radenkovića, bivšeg pomoćnika načelnika UKP, najrealniji scenario je upravo ovaj.
– Prema mom mišljenju, najrealniji scenario jeste da će otići u inostranstvo, ali tek kada se okonča sudski postupak koji je započet, a to može prilično da potraje. Još uzimajući u obzir izdržavanje sankcije ukoliko kazna bude osuđujuća, to može da traje i nekoliko godina. Teret koji oni nose trenutno je veliki i zato ne verujem u ostale opcije – kaže Radenković za “Blic”.
On navodi da iza ovog mišljenja stoje pre svega humani razlozi, ali u obzir, prema njegovim rečima, treba uzeti i to da postoji mogućnost da će sud u nekom momentu zabraniti napuštanje mesta prebivališta roditeljima jer se ne zna kakav će tok imati suđenje i šta ono može da donese ukoliko se podigne optužnica.
Advokat Nikola Ristović navodi da preseljenje svakog prema kom se ne vodi postupak nije uslovljeno nikakvim obavezama, sem administrativnih u zavisnosti od zemlje do zemlje u koju neko želi da se preseli.
– Svaki naš državljanin je slobodan da izađe iz Srbije kad god želi. Ukoliko nema neke od mera (kućni pritvor, pritvor ili zabranu napuštanja stana…) propisanih krivičnim postupkom, onda nema ni prepreke za odlazak iz države, s tim što je u slučaju preseljenja obaveza da se o svakoj promeni adrese (što preseljenje u drugu državu svakako jeste) obavesti o tome sud ili tužilaštvo – kaže Ristović.
Opcija 2: Odlazak dela porodice u inostranstvo
Druga opcija mogla bi da bude da se u inostranstvo preseli deo porodice. Pre svih majka i desetogodišnja ćerka, dok bi otac, eventualno, mogao da im se pridruži kasnije nakon puštanja iz pritvora i završetka sudskog postupka koji se protiv njega vodi. Pod uslovom, naravno, da ne bude osuđen.
Milan Kostić, psiholog i sudski veštak, rekao je ranije za medije da je sestra dečaka-ubice žrtva svog brata pošto će do kraja života trpeti posledice.
– Ta devojčica ništa nije uradila, ali je obeležena i stigmatizovana za ceo život. Ona će biti osuđivana od okoline i smatram da bi trebalo da bude zaštićena, koliko je to moguće. Ovakva situacija nije uobičajena kod nas, ali važno je objasniti majci koliko je složena situacija za njih i da je možda najbolje rešenje da napuste zemlju. Mislim da je razdvajanje od dečaka neophodno u ovom slučaju. Majka treba da shvati da pored sina ima i ćerku i da mora da uradi nešto kako bi je zaštitila – objasnio je Kostić.
On je dodao da porodici dečaka ubice ne treba nametati rešenje, već njegova majka i sestra treba da se slože sa tim rešenjem.
Opcija 3: Promena identiteta i odlazak u drugi grad
Članovi porodice dečaka-ubice mogu da se odluče za ostanak u Srbiji, ali i preseljenje u neki drugi, manji grad, uz promenu identiteta (ime i prezime).
– Svako ima pravo da promeni lično ime u skladu sa zakonom ukoliko su ispunjeni uslovi – kaže advokat Ristović i dodaje da osoba koja to želi mora da ispuni određene uslove.
– Potvrda o izmirenju poreskih obaveza, uverenje iz kaznene evidencije, a na kraju se gleda ime. Potrebno je odabrati ono koje ne sme da bude uvredljivo i ne sme da bude u suprotnosti sa moralom, običajima i tradicijom sredine – objašnjava Ristović.
Bivši pomoćnik načelnika UKP Dejan Radenković navodi da promena identiteta ne bi imala dugoročni efekat.
– Kada bi promenili identitet, živimo u relativno maloj državi, a taj događaj je privukao veliku pažnju građana, tako da to ne bi imalo dugoročnog efekta. Isto tako, ali i iz istih razloga, njima će biti teško da nastave nesmetano da žive u Beogradu – kaže bivši pomoćnik načelnika UKP Dejan Radenković.
Opcija 4: Ostanak u Beogradu
Najnerealnija opcija svakako je da porodica dečaka-ubice nastavi sa životom u Beogradu po starim navikama, uz obaveznu promenu škole devojčice koja je takođe pohađala “Ribnikar”.
Bora Banjac, bivši načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, rekao je ranije za medije da smatra da u Beogradu života za porodicu dečaka ubice nema.
– Šta se može s njima, mislim na sestru i majku? U Beogradu za njih nema života, niti u Srbiji. Mislim da ni u jednoj zemlji regiona ne bi mogle da žive jer bi se pre ili kasnije saznalo ko su one. Možda da odu preko okeana, negde dovoljno daleko.
Advokat Nikola Ristović objašnjava da je policijska zaštita moguća ako se nakon procene o bezbednosti nekog lica utvrdi da je ono ugroženo i da je neophodna policijska zaštita usled toga.
– U slučaju odlaska u stranu državu, u vezi zaštite nekog lica, primenjuje se pravo države u kojoj se zaštita traži te bi u vezi toga sve zavisilo od države do države.
Dobrivoje Radovanović, kriminolog, nedavno je istakao da je dečak ubica uništio mnoge živote i porodice.
– Takođe, uništio je i živote svoje majke, oca i sestre. Njegova porodica će dugi niz godina trpeti strašne posledice jer je teško zaboraviti ovako nešto. Sada im je jedino rešenje da promene sredinu. Najkorisnije je da promene prezime, ali nisam upoznat kakva je tu procedura. Ako odluče da napuste zemlju, verovatno će biti pod stalnim nadzorom bezbednosnih službi države u koju se presele – rekao je tada Radovanović
Majku odbili u svim notarskim kancelarijama
Majka dečaka ubice je, kako saznajemo, dala punomoćje advokatu sa ciljem da pokloni imovinu, odnosno da je prebaci na rođake, dok je otac koji se nalazi u pritvoru zbog sumnje da je počinio krivično delo – teška dela protiv opšte sigurnost, tražio posetu notara.
– Majka se pojavila u nekoliko notarskih kancelarija, ali su je u svakoj odbili – rekao je izvor “Blica” blizak istrazi.
Dečakov otac V. K. tražio je da mu se dovede notar u pritvor gde je smešten nakon što je njegov sin izvršio masovno ubistvo. Međutim, otuđenje imovine, prebacivanje na druge osobe i prodaja mu je zabranjena do daljnjeg i to odlukom Višeg suda u Beogradu.
– Advokat porodica je podneo zahtev Višem sudu da se ocu dečaka ubice zabrani da raspolaže, otuđi i optereti nepokretne i pokretne stvari čiji je vlasnik, a u koje spadaju stan u Beogradu, delovi poslovnog prostora u i putničko motorno vozilo. S obzirom i na to da je otac dečaka ubice tražio notara kako bi mu bilo omogućeno da raspolaže svojom imovinom, što znači da može da je proda, sud je doneo odluku da mu se to zabrani – kaže izvor našeg lista.
Otac dečaka-ubice, poznati beogradski radiolog, uhapšen je odmah nakon masakra i on se već mesec i po dana nalazi u pritvoru.
Ranjeni dečak operisan u Čikagu
“Dečak koji je teško povređen u pucnjavi u OŠ ‘Vladislav Ribnikar‘ operisan je u Čikagu, kolege su zadovoljne operacijom, oštećenja su teška i trenutno je na specijalnoj rehabilitaciji”, rekla je ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić. Ipak, stanje je prilično teško.
– To je kičmena moždina. Pitanje je, takođe, i brahijalnog pleksusa na desnoj strani. Levu ruku je prilično dobro pokretao i pre te operacije. Šta će biti s nogama, sve je neizvesno. Najvažnije je da on veruje da može da se oporavi. Psihičko stanje je jako bitno. Nemam informaciju u kakvom je trenutno stanju. Dok je bio u Beogradu imao je faze i raspoloženja i neraspoloženja. Mlad je, dečak koji je bio vrlo aktivan, odjednom je postao zavistan od kompletne tuđe nege. Nije lako – objašnjava prof. Grujičić.
S dečakom su u Čikago otišli i roditelji, koji su, inače, doktori.
– Nadam se da će oni, kao lekari, moći da vide kakva je to vrsta rehabilitacije na kojoj je dete i sve što nemamo ovde u zemlji, pa da to i uvodimo.
(Espreso/Blic)