Roditelji često, iz najbolje namere, prave greške koje mogu loše da utiču na razvoj inteligencije njihovih mališana. “Inteligencija nije nasledna, nasleđuje se samo potencijal kojeg treba aktivirati, a u tom smislu je najvažnija rana stimulacija u prvim godinama života deteta, dok najveći uticaj na njega imaju upravo roditelji”, ističe dr Ranko Rajović, autor NTC sistema učenja, koji se primenjuje u vrtićima i školama u 14 država Evrope.
Lekar, specijalista interne medicine iz Srbije, koji se niz godina bavio istraživanjima u području neurofiziologije i neuroendokrinologije, član je međunarodnog odbora Mensa za darovitu decu i saradnik UNICEF-a, te sve popularniji stručnjak za rani razvoj inteligencije.
Kojim čestim greškama roditelji mogu negativno da utiču na prirodni razvoj inteligencije kod deteta, objasnio je na jednom od svojih predavanja u Zagrebu, u organizaciji izdavačke kuće Harfa.
Ružičasta soba
Beba u prvih mesec dana vidi sve mutno, kao da ima dioptriju +20, i primećuje jedino jake kontraste. Umesto jednoličnih, ružičastih ili plavih interijera, u dečju sobu trebalo bi barem u tom prvom razdoblju staviti tamne zavese ili tapete koje će biti kontrast, poručuje dr Rajović.
Sprečavanje igre na podu
Dok dete puzi, rukama se oslanja na pod, a takav pritisak na dlan aktivira određene delove mozga koji su važni za kasniju inteligenciju. Neki roditelji brzo podižu dete s poda, ne žele da se isprlja ili rukama unese u usta neku prljavštinu ili nešto što nađe na podu. Ali faza puzanja je jako kratka i ako se tada ne dogodi specifična stimulacija dlana, propušta se dobra prilika za razvoj mozga.
Zabrana skakanja po krevetu
Neuroni koji ne rade umiru, a upravo neuroni prirodno podstiču decu da skaču. Svaki skok pomera težište tela u levo ili desno pa onda moraju aktivirati sve mišiće da bi održali ravnotežu prilikom povratka na noge, a upravljanje time je aktivnost mozga. “Umesto da zabranite detetu skakanje, pazite na sigurnost. A ako zaista želite da podstaknete razvoj inteligencije deteta, rodite mu brata ili sestru, jer jedno dete će skakati pet minuta, a dvoje će skakati pet sati“, poručuje dr Ranko Rajović, koji napominje da slično kao skakanje, deluje i vrtenje oko svoje ose, nakon koje deca ponekad i padnu.
Vožnja u kolicima umesto hodanja
Hodanje je jako važno za razvoj mozga, a mnogi roditelji danas decu voze u kolicima čak do četvrte ili pete godine. Pored uticaja na kognitivni razvoj, dugo guranje dece u kolicima dovodi i do pojave ravnih stopala koja danas ima već oko 70 odsto dece. Svakako bi deca trebala što više da hodaju, a idealno je, kad za to postoje uslovi, da hodaju bosa.
Predugo blendiranje hrane
Sa žvakanjem dete počinje od šestog meseca, a do 18 meseci trebalo bi svakako da pređe s kašica na čvrstu hranu. Važno je da žvaće, da mu se hrana ne miksuje i ne usitnjuje na komadiće, jer žvakanje, prema rečima dr Rajovića, šalje impulse u korteks, čisti zube, aktivira jezik, pa će se i govor bolje razviti, a važno je i za imunitet. Međutim, čak i ako je bilo grešaka ili propusta u prvim godinama, napominje dr Ranko Rajović, roditelji još uvek kroz različite vežbe i igre mogu da podstaknu razvoj inteligencije kod svog predškolca ili školarca.
(Izvor: Atma)