Prof. Dr Svetomir Bojanić je jedan od utemeljivača neuropsihologije, poznat je dečji psihijatar. On je autor više knjiga i udžbenika na temu ranog razvoja i škole. Doktor kaže da je fenomen slušanja kod dece zapostavljen jer su oni bića gledanja. Zakržljala im je i mašta i poslušnost.
Dete prvo svet doživljava vizuelno, a zatim mu se uvodi da može da sazna nešto i slušanjem. Sa decom mora puno da se priča, ne mogu dobiti sve što požele jer je to kupovanje pažnje. Razmaženosti nema ako se roditelji bave decom, ako hoće da ih deca slušaju moraju i oni da saslušaju decu. Treba ih uključiti u život, živeti sa njima prirodno. Onda nema propusta i razmaženosti.
Deca koja ne dozvoljavaju roditeljima da na miru piju kafu sa gostima ili koja se bacaju u prodavnici kako bi dobila neki slatkiš ili šta su zamislila su deca koja nemaju pažnju roditelja.
Nemaju pravu pažnju roditelja, ne može se pažnja kupiti. Deca moraju da osete ljubav od roditelja, da znaju koliko su važni roditelju, ali isto tako deca moraju da znaju svoje mesto i granicu. Deca smetaju gostima jer su željna pažnje i žele je od bilo koga.
Putem poklona deci možete objasniti značaj nekih praznika. Veći poklon za važniji praznik i manji za manji praznik. Mora mu se sve objasniti da bi znao kako i zašto tako.
Naravno da je potrebno da se detetu objasne neke stvari, ali isto tako ono treba da posluša roditelja šta god da mu kaže pa posle da sačeka objašnjenje, a ne da zahteva prvo objašnjenje. Roditelj nije uvek u situaciji da objasni.
Trebamo da vaspitamo sebe i da se pridržavamo lepog ponašanja i pravilnog razmišljanja da bi naše dete sutra bilo takvo.
Kako god da ga mi učili ono će gledati nas i sutra raditi iste stvari. Ako dete radi domaći, a majka razgovara sa mužem i kaže: „Vidi kakvu je kuću podigao! Nema dana škole ,ali zna kako se živi!“ Ovo je loša poruka koju majka šalje detetu.
Dete ne treba vaspitavati batinama, jer one mogu da stvore mržnju kod njega i otpor. Poslušanje deteta dolazi iz ljubavi, a ne iz straha.
(Izvor: Beograd.in)