Postavlja se pitanje ko će preuzeti slavu kada u porodici nema muških potomaka.
Na ovu situaciju je naišla D. J. koja je ispričala kako su njena majka i sestre rešile ovaj „problem“ i kako je njihova želja da nastave porodičnu tradiciju prihvaćena u ruralnoj sredini u kojoj slave svoju porodičnu slavu.
Uz blagoslov sveštenika majka je prenela krsnu slavu na ćerku jer ima samo ženske naslednike, ali selo u kojem žive osuđuje ovakvu njihovu odluku i za sve krivi sveštenika.
Slava je najstariji neprekinuti srpski običaj. Slava je zaštitnik domaćeg ognjišta i pomoćnik u svakom radu, veliki Božiji blagoslov i zaštitnik svih ukućana, naročito dece.
Zato se savetuje svim mladima koji zasnivaju svoje porodice da preuzmu slavu od oca ili da odaberu vlastito krsno ime.
Tradicionalan običaj je da se krsna slava prenosi sa kolena na koleno, sa oca na sina, kako bi na osnovu dugog niza nasledstva lako moglo da se poveže koje porodice potiču od istog pretka.
Pa tako se nalaže da ako se sinovi ožene i ostanu u očevoj kući, onda svi zajedno nastavljaju da slave istog sveca, međutim, ako jedan sin zasnuje svoju porodicu u drugoj kući, on treba u svom domu da ima sopstvenu slavu.
Tradicionalno, da. Ako imate sinove kao naslednike. Ali šta je sa porodicama u kojima nema muških potomaka.
Na ovu situaciju je naišla naša sagovornica D. J. koja je ispričala kako su njena majka i sestre rešile „problem“ prenosa slave i kako je njihova želja da nastave porodičnu tradiciju prihvaćena u ruralnoj sredini u kojoj slave svoju porodičnu slavu.
– S obzirom na to da imam tri sestre, koje su dosta starije od mene, ja sam ostala sa porodicom u kući. Nakon nekog vremena, tata je preminuo pre nego što je predao slavu drugoj osobi, te je mama iz straha, da se nešto ne dogodi i „kuća ostane bez slavljenika“, istu prenela meni, što je bilo u redu sa sestrama.
Sveštenik, kojeg je mama kontaktirala je sve to odobrio, i bio je prisutan tokom predavanja, ali je napomenuo da iako je on u redu sa tim, neka sveštena lica ipak smatraju da su sinovi ti koji isljučivo mogu da dobiju titulu „nosioca slave“, rekla je D. J.
Iako kaže da im je svima u to odmah u startu bilo čudno, nisu predavale veliki značaj, jer nema smisla da kuća ostane bez slavljenika samo zato što nije bilo muškog nasledika.
– Ipak, dobili smo veliku osudu okoline, uglavnom od starijih meštana. Iako sam godinama nosila kolač u crkvu, to niko nije osuđivao, ali komšije su, nakon što se mama pohvalila da joj je konačno lakše jer se slava neće ugasiti, krenuli sa negativnim komentarima.
„Pa kako si prenela slavu kad nemaš sina?“, „To ne važi, taj sveštenik nema pojma“, „Nemas ti slavljenika, pa imaš četiri ćerke, to bi već trebalo da znaš?“, „Kako je bilo koji sveštenik to dozvolio?“….
Iako se pita „ko je tačno i kada definisao da isključivo muškarci mogu nositi titulu naslednika“ i odgovara da ona to ne zna, nema nameru da odustane od porodične tradicije.
– Ja uredno slavim svoju slavu sa gostima, palim sveću i sa najvećom radošću nosim kolač u crkvu, nekada kao član porodice, sada kao slavljenik – zaključuje D. J.
(Kurir)