Resocijalizacija bivših zatvorenika je jedan od problema sa kojima se susreće Srbija, baš kao i mnoge druge zemlje. Opšte je poznata činjenica da je osobi, koja je bivši zatvorenik, veoma teško da nađe posao, stekne osnovne uslove za egzistenciju. Zato dosta njih budu i povratnici.
Na društvenoj mreži Tviter jedan korisnik napisao da se u ovakvoj situaciji našao jedan njegov poznanik. Zamolio je za pomoć.
– Treba mi vaša pomoć. Odrastao je u teškim uslovima. Uhvatio se kao klinac lošeg društva i – bio u zatvoru. Ostavio je to iza sebe. Odrastao. Ima stančić, u njemu i trudnu devojku, ali ne može da se zaposli kao „bivši osuđenik“. Želi da radi na dnevnicu, bilo šta. Beograde?
Ljudi su dole davali ideje.
– Jel’ ovo neka fora? U Beogradu bukvalno rukom vuku za posao, vozač B kategorije, radnik na gradilištu, dostave, može 1.000 evra da zaradi bez problema.
On je uljudno odgovarao da ipak to nije tako lako:
– Poštovanje. Pokušao je i na gradilištima. Usmeno ili pismeno sačeka ga ovo:
Neki su ipak istrajni u tome da on samo ne želi da radi.
– U Beogradu za 90 odsto poslova ne traže potvrdu da nisi osuđivan. Nije mu neki izgovor.
Može da ga razume samo neko ko se našao u sličnoj situaciji.
– Tu i jeste problem… zaglavio je robiju, kao neizgrađena ličnost… itd… ja sam otišao u zatvor, kao čovek koji iza sebe, ima radnog staža, kao izgrađena ličnost, i imam životnu istoriju… tragovi koje sam ostavio u društvu pomogli su mi da se opet zaposlim. Resocijalizacija o kojoj se priča u zatvoru ne postoji..ti si ono što jesi.. Zatvorska kazna na mene nije uticala da budem ni bolji ni lošiji, ali me je naučila opreznosti.. i bez obzira na trećinu kazne koju sam mogao dobiti kao uslov, odležao sam je celu, skoro šest godina… zadovoljan sam, jer nisam se nikom uvalačio, zbog takve povoljnosti.
(Izvor: Kurir)