Srbin pre kupovine stana poželeo da proveri komšiluk, pa dobio šokantan odgovor
Kupovina kuće ili stana lep je ali i mukotrpan proces koji sa sobom nosi bezbroj pitanja među kojima je i jedno, iako bi mnogi rekli sporedno, ipak važno pitanje – kakav je prvi komšija i kakav je komšiluk generalno. Kako ovako nešto saznati u kratkom roku, zanimalo je jednog Srbina koji je u procesu kupovine stana.
Neimenovani muškarac iz Srbije pitao je za savet korisnike sajta „Redit“, da li je moguće „na brzinu“ proveriti komšiluk kako se ne bi, nakon uložene dugogodišnje ušteđevine našao između „kabadahije ili psihopate“.
Kako biste na brzinu proverili komšiluk kada kupujete kucu ili stan?
Da se ne desi da u komšiluku imate kabadahije, psihopatu ili sv***u a vi već uložili dugogodišnju ušteđevinu. Nije to lako i brzo ni kupiti ni prodati.
Kako biste ispitali da niko iz komšiluka nema neprijatne navike u vidu nasilnog ponašanja, paljenja đubreta, puštanja narodnjaka, špijuniranja i tračarenja… Bilo koje naporno ponašanje koje možete i ne možete da predvidite?
Ne možeš ići od jednog do drugog i ispitivati kakav je ovaj do njega. Možda možeš pogledati Fejsbuk profile pa nešto zaključiti.
Kako biste vi to ispitali? Da li je neko od vas već imao za***anciju ove vrste, da opiše situaciju?“, upitao je on.
„To je lutrija“
Iako niko nije imao pravi ili tačan odgovor, jer takav i ne postoji, Srbi su u komentarima pisali neke svoje ideje.
„To ti je lutrija, mogu svi biti normalni i kroz par godina neko od njih se odseli i stan proda nekoj bu***li, plus i normalni uvek mogu da polude“, „Možeš da odeš do lokalnog frizera da se ošišaš pa pokreneš priču. Mimo toga, ja bih prošao nekoliko puta tim krajem i uveče i ujutru da vidim kako izgleda situacija“, „Tražio bih lokaciju ili sa jako dobrom izolacijom ili kućom“, posavetovali su ga neki.
Oni, malo duhovitiji reditori, napisali su:
„Nikako, ja se prvi pravim normalan kad upoznajem nove osobe. Tek kasnije shvate da nisam“, „Gledaš da li svi imaju visoke neprozirne ograde. Ako imaju tu kupuješ jer svi delite isti strah“,“Potrebno je mnogo sreće da se izbegne par ludaka, iako je i jedan dovoljan“ glasili su njihovi komentari.
„Sve je bilo dobro dok naslednici nisu došli“
A kako su neki prošli sa novim komšilukom objasnili su ličnim ali i tuđim primerima.
„Šta je moj drugar uradio nakon što je kupio plac i počeo da gradi kuću: Pozvao sve iz ulice (nekih 10 kuća) na popodnevno druženje uz roštilj. I kroz razgovore na razne teme donekle stekao utisak ko je normalan a ko nije. Imao je sreće, ima samo jednog ludog komšiju koji samo voli tako da špijunira šta se radi, ali svi ostali su ispali top“.
„Živeli smo u zgradi punoj penzionera. Kad su poumirali ili otišli u domove počeo je pakao. Naslednici su prodavali ili neselektivno iznajmljivali stanove studentima (žurke svaki dan), mladim neuravnoteženim parovima sa divljom decom, pijancima itd. Svaki drugi dan je u zgradu dolazila ili hitna pomoć ili interventna policija“, glasili su primeri onih koji su se našli u krugu dobrih ali i loših komšija.
Za ovu temu, u komentarima se našla i jedna poučna starija priča.
„Muž i žena se dosele u novo selo, pa hoće da provere da li su komšije dobri ljudi. Uzme žena te noći da se pretvara kako je muž tuče, te stane da vrišti i da ga preklinje da prestane, a muž udara neko sveže meso da bi zvučalo kao da nekoga šamara, pa još uzme i da psuje i da viče.
Posle pola sata konačno dođe komšija i kaže mu da prekine da pravi buku jer ljudi ne mogu da spavaju od njega. Tako se muž i žena odsele u drugo selo, jer su videli da su ljudi u tome selu bili rđavi“, stoji u komentaru.
(Izvor: Espreso/Blic)