Kako se porodična loza Jovanovića u aleksandrovačkom selu Gornji Stupanj, ne bi ugasilo, rođena braća Zoran (45) i Dragutin (41), odlučili su da se ožene Albankama. Taj korak prvi je preduzeo stariji Zoran, koji je poslušao savet prijatenja, te je svoju životnu saputnicu našao u okolini Tirane.
Kako sam Zoran kaže, imao je i devojke Srpkinje, međutim, one su se dvoumile oko života na selu. Da donese odluku, nimalo mu nije bilo lako. Zoran se, kako sam kaže, mučio skoro cele godine i strepeo od reakcija, ali je na kraju prelomio i otišao da upozna buduću tazbinu.
Sa Miom se verio 2012. godine, a uzeli su se godinu dana kasnije. Danas imaju dvoje dece, Đorđa i Mihaila i skladan brak. Kako Zoran kaže, tokom ovih pet godina nisu ni pet loših rečenica izmenili.
Mia se, kako kaže, odmah zagledala u Zorana, te je prihvartila i pravoslavlje, jer smatra da žena u svemu treba da prati svog čoveka. Mijina zaova, Mirijana, međutim, nije se tako lako uklopila kod nas sve dok nije savladala srpski.
– Došla sam među dobre ljude, i naravno da mi je dobro – kaže nasmejana Mira, majka trogodišnje Jasmine i Mateje, koji tek treba da napuni godinu dana. Inače, obe snaje redovno viđaju svoju rodbinu.
U selu Garevina, koje broji 100 domaćinstava, ima već četiri mlade iz Albanije. Jedna od njih je i Flora, iz skadarskog kraja. Flora se udala za Miroslava Damjanovića, auto-mehaničara iz Kruševca. Miroslav i Flora imaju ćerku od dve i po godine, a sada očekuju i prinovu.
– Moj prijatelj iz Krive Reke se oženio Albankom. Tako sam i upoznao Floru, jer su bile drugarice – otkriva nam Miroslav. – U početku je mnogima bilo neobično, ali više nije.
Florina sestra udata je u selu Švrane kod Kruševca. Iz mešovitih, srpsko-albanskih brakova rođeno je oko 40-ak dece. Za neveste Albanke najčešće se odlušuju mladići i muškarci koji ne mogu da nađu adekvatnu suprugu kod nas.
(Izvor: Telegraf)