Nesklad između provokacije i reakcije, ali i duboko ukorenjena plemenska svest zbog koje još uvek nismo postali pravo društvo, dovode do toga što s jedne strane imamo “kratak fitilj”, ali s druge strane imamo gotovo neograničeno trpljenje na nepravdu, odgovaraju sagovornici “Blica” na pitanje zašto burno reagujemo na svakodnevne životne situacije.
Gotovo na dnevnom nivou nerviramo se do nivoa psihičkog pregorevanja jer nam se neko ubacio u saobraćajnu traku gotovo izazivajući lančani sudar, jer je neko drugi bahatim parkiranjem zauzeo dva mesta ili blokirao čitavu ulicu, jer je treći uz onu “samo nešto da pitam” uskočio preko reda do ordinacije ili šaltera, ili jer je četvrti svoj postupak kojim krši propis ili moralne norme “opravdao” danas najomraženijom rečenicom – “znaš ti ko sam ja”?
Sagoreli od svakodnevnih briga
Sve navedeno što dovodi do toga da nam je i u nekada banalnim situacijama, narodski rečeno, “fitilj sve kraći”, za specijalistu psihijatrije dr Aleksandru Aničić, psihološka je posledica nesklada između provocirajućeg faktora i naše emocionalne reakcije.
– Preopterećenost svakodnevicom i iracionalni zahtevi sredine u smislu da budemo savršeni roditelji, uspešni na poslu, najbolje domaćice, požrtvovani prijatelji i slično, dovode do situacija da ne možemo mentalnim, fizičkim i emocionalnim kapacitetima adekvatno odgovoriti na to.
I kada uzmemo i faktor vremena, da ti zahtevi traju dugo, dolazi do iscrpljivanja naših kapaciteta i neadekvatnih reakcija koje možemo žargonski nazvati “kratkim fitiljem”.
Situacije mogu biti različite, na poslu ili kod kuće, ali i u široj socijalnoj sredini kao što je saobraćaj ili redovi u trgovinama.
Ali, generalno ih sve odlikuje nesklad između provocirajućeg faktora i emocionalne reakcije pražnjenja, odnosno, kada na najmanji povod burno i potpuno neadekvatno odreagujemo – kaže ona.
Do “kratkog fitilja” kod mentalno zdravih osoba, kako naglašava, dovodi i neispavanost, umor, iscrpljenost i glad.
– S druge strane, imamo mentalne poremećaje i bolesti koje dovode do različitog stepena oštećenja emocija, mišljenja, afekta i pažnje, koje na posletku dovode do neadekvatnih reagovanja.
Učestalo kod ljudi koji imaju neki od poremećaja ličnosti, a pri tom se najčešće ne javljaju psihijatru jer veruju da problem nije u njima nego u okruženju, ovakav vid reakcija nije redak – ističe naša sagovornica.
Ne tolerišemo odstupanja
To što s jedne strane imamo „kratak fitilj“ za svakovrsne sitnice, a s druge strane „debelo trpilo“ na velike i očigledne nepravde, za sociologa Aleksu Vukašinovića je pokazatelj „preddruštvene svesti“ u kojoj se nalazimo.
– Naime, mi do društva još nismo ni dospeli. Društvo podrazumeva da su se u složenom kolektivu razvile individue koje su povezane kroz svoje razlike i kao grupe i kao pojedinci, ali kod nas je slučaj da smo se zadržali na nivou zajednice, koja je dosta jednostavnija u svojoj strukturi, kulturi i pogledu na svet.
Zadržali smo oblik plemenske svesti kao autoritarne političke kulture koja ne toleriše odstupanja i individuaciju.
Ta plemenska svest je duboko hermetična, ne želi da se menja i napreduje, ona ratuje protiv vremena i zato imamo konstantan antimodernizacijskii i antiemancipatorni stav – smatra Vukašinović.
“Ratovanje” sa komšilukom, bacanje smeća gde mu nije mesto, bahatost u saobraćaju, “preskakanje” reda u kojem se čeka i sve ostalo nabrojano, dodaje, klasični su primeri te plemenske svesti.
– A pošto imamo nizak stepen tolerancije na te svakodnevne situacije i agresivni smo na mikro planu, onda se lako ljutimo i lako pobijemo.
Ali, kada su u pitanju velike nevolje, kao što su poniženje, siromaštvo i bilo koja druga vrsta jarmljenja, tu je trpljenje gotovo beskrajno.
Što je najgore, takvo stanje će moći da traje jer jednostavno nemamo volju da se menjamo – ukazuje naš sagovornik.
Saobraćajna nekultura – opšta nekultura
Najčešće i najizraženije situacije “kratkog fitilja” i “pucanja filma” su u saobraćaju koji su vrstu nekulture, među svim drugim našim nekulturama, svrstavaju na prvo mesto. Za stručnjaka za saobraćaj Damira Okanovića “stvari” u tom smislu treba nazvati pravim imenom – nevaspitanje.
– Ja ne mogu da prihvatim da neko ko je inače kulturan na ulici sa komšijama, u prodavnici i parku, bude izuzetno nekulturan u saobraćaju.
Nekultura u saobraćaju je oličenje opšte nekulture, odnosno, nevaspitanja. Moglo bi se reći da se pojedinci nekulturnije ponašaju u saobraćaju, nego na drugim javnim mestima, i zbog toga što su tu zaklonjeni.
Nećeš u prodavnici zaobići red jer si vidljiv svojim licem, ali u automobilu si zaklonjen školjkom i pretpostavljam da je to i jedan od faktor da se u saobraćaju mnogi usude da urade nešto što inače ne bi uradili – smatra Okanović.
Kao primer saobraćajnog nevaspitanja u nas, Damir Okanović navodi nedavnu objavu na društvenoj mreži X u kojoj jedan od korisnika prepričava sva neprijatna iskustva koja je doživeo samo zato što je u celom Beogradu poštovao ograničenje brzine od 50 kilometara na čas.
– To mogu da posvedoče i instruktori vožnje na koje ljudi burno reaguju jer se strikno ponašaju u skladu sa propisima.
S druge strane, ne verujem da bi se prosečan vozač ponašao isto u Beogradu i Ženevi. Kad voziš u Srbiji ponekad se osećaš glupo da ne kršiš propise, a kada bi otišao u Ženevu osećao bi se glupo da ih kršiš – kaže on.
Najomraženija rečenica
A onda, konačno, sve te situacije koje pokazuju da su tolerancija i empatija u Srbiji na nivou incidenta, prečesto dovode i do najomraženije rečenice – “znaš ti ko sam ja”?
Za dr Aleksandru Aničić reč je o klasičnom narcističkom stavu koji je izrodila današnja svakodnevica.
– Iracionalni zahtev da budemo najbolji, takođe nas utemeljuje u tome.
Umesto toga, potreban je stalni rad na sebi i edukacija u smislu empatije i razumevanja za druge ljude, kao i racionalizacija pogrešnog uverenja da svi treba da se ponašaju onako kako smo mi zamislili da je ispravno.
Poštujte druge ljude i njihove odluke, naučite da ste sami odgovorni za svoje ponašanje i izbore i da za to snosite posledice. Tako ćete biti u miru sami sa sobom – kaže specijalista psihijatrije.
Sociolog Aleksa Vukašinović objašnjava da je rečenica “znaš ti ko sam ja” ukorenjena na svim nivoima upravo zato jer nismo postali društvo koje po definiciji treba da ima institucije i zakone.
– Umesto toga kod nas caruje korupcija i birokratija koje su posledica plemenske svesti. I onda je to “znaš ti ko sam ja” način da se nametne strah zbog važnosti tog nekoga.
A taj status nije zasnovan na nekom pozitivnom kvalitetu, nego na goloj sili i agresiji.
To je megalomanija sitnosopstvenika, malog čoveka koji nema društvenu svest, ali će svom okruženju na taj način pokazati koliko je “jak” i “bitan” – stav je našeg sagovornika.
(Blic)