U subotu, su jesenje, Mitrovske zadušnice, dan posvećen molitvama za umrle srodnike i prijatelje. Mitrovske zadušnice su uvek u subotu uoči praznika posvećenog Svetom velikomučeniku Dimitriju, koji se obeležava 8. novembra.
Običaj vernika u mnogim mestima je da na taj praznik iznose hranu na groblja. Hrana se deli sa ljudima koji posećuju grob, uz pominjanje za spas duše pokojnika. Običaj je i da sveštenik drži opelo upokojenima, a tada ukućani uzimaju pokoje zrno i bacaju ga na zemlju uz reči „Večnaja pamjat, laka mu zemlja“.
Na groblje se obavezno iznosi kuvano žito, crno vino i sveće.
U nekim krajevima se, ipak, ne izlazi na groblje, već se Zadušnice obeležavaju postavljanjem trpeze u domaćinstvu, dok se opelo održava u crkvi. Tom prilikom domaćin na papiru donosi imena svojih pokojnih predaka, kako bi svako od njih bio spomenut u molitvi.
Kod Srba vlada običaj da hranu koja se na Zadušnice nosi na groblje spremaju isključivo žene. Taj praznik se nikada ne obeležava u vreme posta ili posne dane. Tada se peku kolači od belog brašna, prosfore, iznosi se rakija, vino, pivo, voda, a u nekim krajevima i žito.
Hrana koja se iznosi na groblje razlikuje se u različitim delovima Srbije. Ponegde je to pita, pecivo, kafa, a ponegde pečenje i kuvana jaja. Kako se veruje u narodu, valja se da se svako ko je došao posluži makar jednim zalogajem.
Na groblje se nosi samo onoliko sveća koliko se pokojnih pominje. U istočnoj Srbiji se veruje da sveća upaljena na Zadušnice gori sve do sledećih Zadušnica.
Takođe, postoji verovanje da će, ako se na Zadušnice ne upali sveća, mrtvi godinu dana biti u mraku. Ukoliko grobu priđe neko sa strane, red je da se ponudi hranom iako je tuđ, jer se na taj dan niko ne odbija. Srbi veruju da je veliki greh ukoliko se na Zadušnice neko na groblju odbije ili otera od groba.
Srpska pravoslavna crkva, u toku godine obeležava jesenje ili Miholjske zadušnice, zatim letnje Duhovske, prolećne uoči Velikog posta i i zimske koje se zovu još i Mitrovske.
Molitva za upokojene
Pomeni, Gospode, oce i braću, majke i sestre naše
usnule u nadi na vaskrsenje u život večni,
i sve upokojene u pobožnosti i veri,
i oprosti im svako sagrešenje,
hotimično i nehotimično,
što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju.
Useli ih u mesta svetla,
u mesta svežine, u mesta odmora,
odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje,
gde gledanje Lica Tvoga
veseli sve od veka svete Tvoje.
Daruj im Carstvo Tvoje
i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima,
i naslađivanje u Tvom beskonačnom
i blaženom životu.
Jer si Ti život, i vaskrsenje
i pokoj usnulih slugu Tvojih,
Hriste, Bože naš,
i Tebi slavu uznosimo
sa bespočetnim Tvojim Ocem
i Presvetim, i Blagim,
i životvornim Tvojim Duhom,
sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
(Espreso/Dnevnik)