Listajući određene lingvističke knjige, došli smo do podataka koji će vas šokirati
Srpski jezik se mnogo menjao tokom svog postojanja u zavisnosti od toga koji strani jezik je bio najuticajniji u nekom periodu. Tokom prerioda vladavine Turaka nad ovim prostorima u srpski jezik ušli su brojni turcizmi, a mnogi od njih su se zadržali do danas.
Kanije, tokom 19. veka, na naš maternji jezik uticaj vrši francuski jezik, kao jezik diplomatije i kulture tadašnje Evrope. Zatim na scenu stupa nemački tokom ekspanzije Nemačke, a od druge polovine 20. veka engleski uzima primat koji opstaje do danas, a to je otišlo toliko daleko da se mnoge engleske reči bez pokušaja prilagođavanja jeziku koriste integralno onako kako i zvuče u svakodnevnom govoru.
Jezik se toliko brzo menja na ovaj način da se često dešava da ljudi iz unutrašnjosti ne mogu ni da razumeju šta priča neko iz većih gradova poput Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca.
Međutim, postoje reči u našem jeziku koje nisu tuđice ni iz jednog od navedenih jezika, štaviše ljudi u velikoj većini slučajeva ni ne znaju da su reči koje koriste u svakodnevnom govoru ni manje ni više nego albanskog porekla, već su uvereni da su to srpske reči.
Listajući određene lingvističke knjige, došli smo do podataka koji će vas šokirati. Evo nekih reči koje smo preuzeli od južnih suseda, a inače, kako pišu određeni izvori, takvih reči je 330, posebno u slengu, i to prema istraživanjima sa početka 20. veka, što znači da ih sada ima još više, navodi Espresso.
Keva (majka)
Imenica nastala od glagola “kevati”, koji je prethodno nastao od reči “ke” (imaš) i srpskog “davati”.
Njupati (jesti)
Albanci za stanje zasićenosti kažu “ngop”, a sitnim glasovnim promenama mi smo došli do našeg “njupa”.
Kinta (novac)
Kindark je albanska reč koja označava stoti deo franga, nekadašnje osnovne novčane jedinice u državi južnog suseda.
Šorati (urinirati)
Na albanskom jeziku se mokraća kaže “šura”, pa je analogija više nego jasna.
Moša (u ovom slučaju znači sestra)
U Albaniji, sestra se kaže motr… Odatle je nastao izraz moša, čije se značenje kod nas posle promenilo, pa je reč počela da označava kada nekoga, žargonski rečeno, “iscimate”.
Šešir (prevod nepotreban)
Reč šešir je po svemu sudeći nastala od albanskog naziva za belu kapu s ravnim temenom – “šeše”, kakva se nosila u centralnoj Albaniji. “Šešir” se u srpskom jeziku najpre javio u Vojvodini, početkom 18. veka, gde su, verovatno, cincarski i albanski trgovci označavali kape s ravnim temenom.
Nailje R. Malja Imami i Marija Popović sa Filološkog fakulteta u Beogradu uradile su rad pod imenom “Albanizmi u srpskim i makedonskim govorima”, a reči koje su najupešatljivije u našem jeziku su:
Kopile
Reč koja je nastala od albanske reči “kopilj”, a Hodža ističe da je ova reč iz albanskog jezika ušla u srpski i hrvatski, makedonski, bugarski, grčki i rumunski jezik.
Magarac
Magare je stočarski termin koji je iz albanskog ušao u makedonske, bugarske i srpske govore, pri čemu je u makedonskom i bugarskom imenica srednjeg roda, dok se u srpskom upotrebljava kao imenica muškog roda, magarac. Ta životinja se u slovenskim jezicima izvan Balkana naziva osao, osla.
(Espreso/ Kurir)