Draga Ljočić (1855-1926) bila je prva srpska lekarka, dobrotvor i borac za prava žena i dece, ratni heroj.
Iako je celog života činila samo dobra dela, nailazila je na podsmeh, nipodaštavanje i nepravdu tadašnje Srbije.
Završivši Licej, 1872. postaje prva Srpkinja koja je pohađala Ciriški medicinski fakultet. Kada je 1876. počeo Srpsko-turski rat, napustila je studije i pridružila se srpskoj vojsci kao bolničarka. Nakon učešća u borbi na Šumatovcu odlikovana je činom poručnika. Po završetku rata Draga se vratila u Cirih, gde je 1879. diplomirala i tako postala naša prva lekarka. Po povratku u Srbiju bezuspešno je pokušavala da nađe posao u državnim institucijama.
Uputila je i zvaničan dopis Ministarstvu unutrašnjih dela, u kome je tražila da joj izdaju licencu za rad na osnovu diplome sa Ciriškog univerziteta. Nekoliko puta je odbijen zahtev, a izgovori za diskriminaciju bili su različiti.
Najapsurdniji je da „joj se ne može udovoljiti na zahtev jer žene ne služe vojsku“. Tek nakon urgencija kraljice Natalije određena je komisija kojoj je bio zadatak da potvrdi ili ospori Draginu stručnost.
Komisija je, nakon temeljnog ispitivanja, veoma povoljno ocenila stručne kvalifikacije doktorke Ljočić i tada joj je odobreno da otvori privatnu lekarsku praksu.
U državnoj službi, međutim, nije mogla da dobije ravnopravan status s ostalim kolegama. Ona je tek 1881. uspela da se zaposli, kao lekarska pomoćnica, u državnoj bolnici u Beogradu. Vršila je dužnost rukovoditeljke Ženskog odeljenja Opšte državne bolnice, ali s platom i pravima lekarske pomoćnice.
Zbog neverovatne požrtvovanosti i profesionalizma koji je pokazala za vreme trajanja Srpsko-bugarskog rata iz 1885. unapređena je u sekundarnog lekara, ali ni tada nije postala ravnopravna s kolegama: njena plata bila je dve hiljade dinara godišnje, dok je njihova bila dve i po.
(Izvor: Stil / Magazin Novosti)