Američka studija sprovedena između 2023. i 2024. godine otkrila je koji se sastojci zapravo nalaze u popularnim proteinskim suplementima
Obimna studija nekih od najpopularnijih proteinskih prahova na tržištu dovela je do zastrašujućeg otkrića o proizvodima.
Studija se zove „Studija proteina 2.0“ i sprovela ju je ekipa iz projekta „Čista etiketa“.
Fokusirana na transparentnost proizvođača u pogledu čistote njihove hrane i proizvoda široke potrošnje, ova neprofitna organizacija koristi nauku i podatke u pokušaju da postavi standarde bezbednosti, dok istovremeno nagrađuje brendove koji se trude da budu otvoreni prema kupcima.
Studija se fokusirala na podatke prikupljene tokom 2023-2024. godine, pri čemu se proteinski prah smatra jednim od najpopularnijih dodataka ishrani u SAD.
Proteinski dodaci u SAD su tokom godine generisali više od 9,69 milijardi dolara (7 milijardi funti), a mnogi posetioci teretana i fitness fanatikci ih koriste za dobijanje mišićne mase, smanjenje telesne težine ili opšte zdravlje.
Često se koriste kao dopuna načinu života, ali šta se zapravo nalazi u ovim proteinskim proizvodima?
Šta je studija imala za cilj da testira?
Tim je tražio teške metale, kao što su arsen, kadmijum, olovo i živa, i bisfenole.
Bisfenoli su hemijska jedinjenja koja se koriste za proizvodnju polikarbonata, epoksidnih smola i drugih tvrdih plastika.
Iako se nalaze u ambalaži za hranu i piće, takođe su pokrenula pitanja o njihovim dugoročnim zdravstvenim efektima.
Vredi istaći da, u poređenju sa SAD, Velika Britanija ima strože mere koje se moraju poštovati, jer su proteinski prahovi regulisani kao prehrambeni proizvodi na ovoj strani bare, što uključuje zahteve za označavanje kada su u pitanju sastojci i alergeni.
S druge strane, Amerika klasifikuje proteinski prah kao dijetetske suplemente, što znači da su različito regulisani, pri čemu Uprava za hranu i lekove (FDA) nije odgovorna za odobravanje tvrdnji ili etiketiranja pre upotrebe.
Od vodećih brendova u SAD još 2023. godine, testirali su njih 70, zajedno sa 160 proizvoda koji su predstavljali 83 procenta tržišnog udela, piše .
Na kraju su prikupili 35.862 tačke podataka i testirali 258 različitih hemikalija i metala.
Šta je studija pronašla u popularnim proteinskim prahovima?
Neprofitna organizacija je otkrila da su našli veliki broj pozitivnih rezultata kada je u pitanju testiranje na arsen, kadmijum, olovo i živa.
Skoro polovina testiranih proizvoda (47 procenata) je premašila jedan ili više saveznih ili državnih propisa za bezbednost.
Kao što je navedeno na zvaničnoj veb stranici Kancelarije za procenu opasnosti po zdravlje i životnu sredinu u Kaliforniji, Predlog 65 Kalifornije, u suštini zahteva od preduzeća da upozore stanovnike na svaku značajnu izloženost hemikalijama.
Štetne hemikalije o kojima je reč mogu izazvati rak, urođene mane ili druge reproduktivne probleme, ali je utvrđeno da je 29 procenata uzoraka proteina u prahu sa ukusom čokolade bilo više od dva puta veće od dozvoljenih nivoa CA Prop 65.
Bisfenoli, kao što su BPA i BPS, takođe su pronađeni, a studije poput Moonett al., 2015, povezuju ih sa uticajem na toleranciju na insulin, potkopavajući sportski trening, i Le Magueresse-Battistoni et al., 2018, koje ih povezuju sa povećanjem rizika od dijabetesa tipa 2.
Srećom, iako su pronađeni u 55% proizvoda u 2018. godini, samo tri od 160 proizvoda u proteinskom prahu sadržala su bisfenole.
Utvrđeno je da organski proizvodi u proseku imaju tri puta više olova u poređenju sa neorganskim proizvodima, piše ladbible.com.
Ovo se pripisuje proteinskim prahovima biljnog porekla koji sadrže više zagađivača, pet puta više kadmijuma nego proteinski prahovi na bazi surutke.
U studiji se navodi da je ukus čokolade prijavljen kao visoko rizičan i da sadrži 110 puta više kadmijuma nego prahovi sa ukusom vanile.
Odakle dolaze zagađivači?
Iako su teški metali elementi koji se mogu naći u kori naše planete, oni dospevaju u naše izvore hrane kroz događaje poput vulkanskih erupcija i erozije zemljišta, pre nego što se akumuliraju u vazduhu, vodi i zemljištu.
SAD trenutno nemaju nikakve savezne propise za koncentraciju ovih metala u prehrambenim proizvodima.
Navodi se da su dva primarna izvora zagađivača u proteinskim prahovima kontaminisano zemljište u kojem se sastojci uzgajaju i ambalaža u kojoj se proizvodi čuvaju.
Na šta bi potrošači trebalo da obrate pažnju prilikom kupovine proteina?
Savetuje se da korisnici proteinskih proizvoda u SAD daju prioritet i kvalitetu i bezbednosti kada traže dijetetske suplemente.
Prema nalazima studije, utvrđeno je da proteinske prahove biljnog porekla treba izbegavati zbog izuzetno visokog nivoa otkrivenih zagađivača, u poređenju sa proteinskim prahovima na bazi surutke ili kolagena.
To je zato što poslednja dva, sve dok nisu aromatizovana čokoladom, imaju najmanje olova u sebi.
Ko treba da uzima proteine i koja su upozorenja protiv njihove upotrebe?
Iako mnogi proteinski prah povezuju isključivo sa posetiocima teretana ili bodybuilderima, on je tokom godina postao dodatak ishrani koji može koristiti nekoliko grupa.
Sportisti su i dalje uključeni, mada starije osobe, vegetarijanci i osobe sa specifičnim dijetetskim potrebama ili stanjima mogu imati koristi od uzimanja proteinskog praha.
Prema časopisu „Medical News Today“, postoji niz zdravstvenih koristi koje mogu proizaći iz njegovog uzimanja, kao što su rast mišića, kontrola težine, oporavak nakon vežbanja i dodatna ishrana.
Međutim, nije svima potreban proteinski prah, jer se savetuje da se koristi samo kao dodatak uravnoteženoj ishrani, a ne kao zamena za izvore proteina u hrani.
Uzimanje previše proteinskog praha može izazvati probleme, poput oštećenja bubrega i jetre.
Teški metali i zagađivači koji se mogu naći u određenim proteinskim praškovima mogu izazvati alergijske reakcije, dok Britansko dijetetsko udruženje kaže da neki stručnjaci smatraju da previše proteina može oštetiti vaše kosti, kao i da može izazvati mučninu.
(NajŽena)