Džordža Soroša smatraju mnogi jednim od najuticajnijih i najmoćnijih ljudi na svetu.
Američki biznismen Džordž Soroš izneo je predviđanja 2003. godine o Kosovu i Metohiji, kao i o situaciji sa Crnom Gorom. Naime, američki biznismen i osnivač Fonda za otvoreno društvo Džordž Soroš rekao je tada da, „dugoročno gledano“, Kosovo ne može ostati deo Srbije. On je dodao da se Kosovo za nezavisnost mora kvalifikovati time što će razviti sistem zaštite manjina, posebno srpske
Američki biznismen osvrnuo se tada i na krizu sa Crnom Gorom, i rekao da bi trebalo sprovesti referendum. On je smatrao da bi nakon roka od tri godine, predviđenog Beogradskim sporazumom, trebalo održati referendum o državnom statusu Crne Gore. Srbija i Crna Gora kao država stvorena je, prema njegovim rečima, kako bi se odložilo pitanje statusa Kosova. On je tada ukazao da postoje teškoće u funkcionisanju takve zajednice. Soroš je, takođe, smatrao da bi Evropska unija (EU) napravila veliku grešku ukoliko bi prisiljavala Srbiju i Crnu Goru da ostanu zajedno.
On je tada najavio da na Balkanu postoje još neka nerešena pitanja i da EU treba da identifikuje te probleme. Soroš je ponovio da misli na status Kosova, odnos Srbije i Crne Gore, ali i na uređenje Bosne i Hercegovine u okviru Dejtonskog sporazuma, preno je tada Danas. Takođe, on je tada kritikovao i američku admmistraciju zbog zahteva da se državljani te zemlje izuzmu od odgovomosti pred Međunarodnim krtvičnim sudom u Hagu.
„Smatram da je američka vlada po ovom pitanju kratkovida i zlonamema“, kazao je tada Soroš.
Soroš je tadašnju američku politiku uporedio sa „politikom osiromašenja suseda tridesetih godina prošlog veka, za vreme recesije“. Takođe, prognozirao je da će to negativno uticati na globalnu ekomomiju, iako Evropa ne može da zauzme američko mesto u svetskoj ekonomiji.
A kad smo već god Soroša, evo malo podsećanje, koje se to mračne tajne vezuju uz ovog milionera.
10. Slamanje Banke Engleske
Slom britanske funta 16. septembra 1992, je poremetio čitav Evropski mehanizam za novčanu razmenu (European Exchange Rate Mechanism, ERM), i to je odjeknulo svetom. Oko 3,3 milijarde funti je prosto izbrisano sa računa britanske vlade, u zemlji kojaj je već uveliko gacala u recesiji. Britanija je ponižena, funta oslabljena, a domaćinstva širom zemlje zakinuta za osnovne potrepštine. Čovek iza toga – Džordž Soroš.
U to vreme Soroš je radio kao trgovac devizama u fondu Kvantum (Quantum). Vodio je ekipu trgovaca koji su napadali funtu stalnim prodajama i kupovinama po nižoj ceni. Legalno ali nemoralno. Za jedan dan, kasnije se pohvalio Soroš, zaradio je milijardu funti trgujući novcem koji nije stvarno posedovao. Efekat na funtu je bio tako razarajući da je taj dan ostao zapamćen kao „Crna sreda“, i sveža je u sećanju Britanaca i danas, četvrt veka kasnije.
9. Podsticanje ekonomske krize u Maleziji
Ako je „Crna sreda“ bila zagrevanje, razarajuća Azijska finansijska kriza 1997. je bilo „veliko finale“. Vlade su propadale, protesti drmali kapital, a milioni ljudi padali u spiralu ekonomske smrti. Možete li da pogodite ko je svu tu ljudsku nesreću pretvorio u profit? Svaku zemlju kriza je pogodila drugačije. U Maleziji lokalna valuta ringit je u trenutku izgubila 45% vrednosti. Desetine milijardi dolara vrednosti nestalo je iz vladinih trezora. Soroš tamo nije bio najgori lešinar, ali je agresivno napadao valutu kako bi napravio profit, zbog čega ga je čak premijer Malezije javno optužio da je razbojnik. Ali ako su stvari stajale (samo) loše u Maleziji, drugde po Aziji je bilo još gore…
8. Slom Banke Tajlanda
Tajland je bio epicentar Azijske krize, i iz te zemlje je ona kontaminirala i oštetila ekonomije Japana, Južne Koreje, Filipina, Brazila, i Rusije. Izazvala je nasilje u Indoneziji u kome je poginulo oko 5.000 ljudi. to se ne bi desilo bez Soroša.
Kao i u Maleziji i Britaniji, Soroš je napao tajlandski bat svom silinom kao ajkula. Njegov fond Kvantum, zajedno sa fondom Tajger (Tiger)fondom Džulijana Robertsona, toliko je napao lokalnu valutu da je izgubila 60% vrednosti. Kada je centralna banka loše reagovala, krenuli su „da ubiju“.
Soroš je zaradio milione ali po kojoj ceni. Milioni Taja su ostali bez zaposlenja i osiromašeni a 600.000 stranih radnika je bilo prinuđeno da se vrati kućama. Propali su građevinski sektor, finansije, nekretnine, a ruinirani mnogi životi.
7. Pokušaj uništenja ekonomije Hong Konga
Nezavisno od slamanja najvećih ekonomija Azije i Latinske Amerike, u 1998. godini Soroš je bacio oko na najveći kolač – Hong Kong i Kinu. Ponovo je primenio svoj trik, pokušavajući da izazove svetsku recesiju. U leto „98, Soroš je već bio „prljavo bogat“ zeznuvši veći deo Azije, ali on je želeo još. U avgustu je vežbao svoje oružje na honkoškom dolaru. Samo zahvaljujući finansijsko ministru Donaldu Cang Jam-kuenu (Tsang Yam-kuen), nije uspeo da obori i Hong Kong.
Jam-kuen je krenuo u kupovinu dotad neviđenih razmera, ulivši 118 milijardi honkoških dolara u tržište akcija, da bi parirao Soroševim manilupacijama valutoom. To je srozalo reputaciju Hong konga kod finansijera i veoma koštalo vladu, ali je bar ekonomija ostala spasena od potpune propasti. Soroš se nikada nije izvinio za svoju aktivnost.
6. Ilegalno trošenje na političke kampanje
Sredinom prošle decenije, pojavio se nenadano talas nečega znanog kao „527 grupa“. Grupe za pritisak su pokušavale da utiču na izbore, postale su zloglasne po tome da pronalaze rupe u zakonu o finansiranju stranaka u SAD. Kada je Savezna komisija za izbore (Federal Electoral Commission, FEC) tome konačno stala na kraj, među onima koji su bili najviše novčano kažnjeni je bila i grupa koju je sponzorisao Soroš. America Coming Together (ACT) je bila grupa koja je bila odlučna da vidi Džona Kerija u Beloj kući, po svaku cenu. Osnovana 2003, potrošila je 137 miliona na njegovu kampanju „“izađi po glas“. Ovo, očigledno, nije uspelo ali je moglo da ima uticaja na izbore. Godine 2007, FEC je oglobio grupu sa 775.000 dolara, što je treća najveća kazna u istoriji te savezne institucije. Sada je ta grupa glavni donator kampanje Klinton.
5. Sponzorisanje Line Stjuart
Omar Abdel Rahman je jedan loš tip. Propovednik mržnje je zatvoren 1995, a 1993. je inspirisao bombardovanje Svetskog trgovinskog centra u kome je poginulo i povređeno više od 1.000 ljudi. Povezan je sa egipatskom terorističkom grupom Al džama Al islamija, a 2000. godine je preko advokata, Lin Stjuart, tajno poslao poruku grupi, kršeći zakone SAD. Kada je stvar došla do suda, Soroš je pomogao da se finansira odbrana Stjuart, preko Instituta Otvoreno društvo. Osuđena je 2005. da je pomagala teroriste, a 2013. je puštena sa desetogodišnje robije iz milosrdnih razloga.
4. Poreska dvoličnost
Kao veliki donator demokrata, Soroš rado kaže da „bogati ljudi treba da plate više poreza“. To nije baš toliko neobično za bogataša, jer berzanski mag Voren Bafet to govori decenijama. Ali, Bafet i radi kao što govori, a Soroš je sve svoje bogatstvo izgradio na „poreski rupama“. To je uspeo smanjujući plaćanje poreza preko knjigovodstvenog manipulisanja naknadama klijenata odloženim plaćanjem (deferral), a taj novac je onda reinvestirao. Agencija Blumberg je procenila da je uspeo da samo tim manevrom zaradi zapanjujućih 13,3 milijardi dolara. To je legalno, ali je ipak vlada SAD tražila da „zatvori petlju“ i plati 6,7 milijardi. Soroš je odgovorio na svoj način – selenjem spornog novca u Irsku.
3. Bizarni se*s skandali
Nije iznenađujuće da triput-ženjeni, manekenkama skloni Soroš ima svoj paket se*s-skandala. Ali, može biti iznenađujuće koliko su oni bizarni. Najluđi uključuje brazilsku glumicu iz sapunica, Adrijanu Ferejer. U 2011, Ferejer je podnela tužbu tvrdeći da je Soroš prevario za apartman od 2 miliona dolara, a potom je se „rešio“. Prava drama izbila je na sudu, gde je uspela da ga opali i Soroša i njegovog advokata u sudnici, razbaca sve sudske spise i ko zna šta bi još bilo da je sudija nije odstranio iz sudnice.
Sa istim akterima skadnal je izbio i 2012. kada je Ferejer pokušala da napravi ljubomornim Soroša na nekoj žurci u Nujorku, zavođenjem drugog muškarca. Kada je ovaj odbio, jurila ga je gola niz ulicu, „vrišteći da joj glava otpadne“.
2. Tajni napad na Izrael
Soroševa Fondacija Otvoreno društvo (ranije Inicijativa Otvoreno društvo) je utrošila osam godina na finansiranje prikrivene mreže u nadi da će uticati na politiku SAD. Njihov cilj? Da skrenu SAD od Izraela i okrenu da jevrejska država bude „međunarodni parija“. Iako Izrael nije savršeno društvo, strast s kojom Soroš (inače Jevrejin) napada zemlju je zapanjujući. Grupe za prava Palestinaca, liberalne izraelske novine, NVO… svi oni su dobijali prikriveni ili poluprikriveni novac da oblate Izrael ili govore o „izraelskim ratnim zločinima“. Izvor finansiranja je skriven. Godine 2010. liberalna jevrejska grupa J Street je lažno tvrdila da nikada nije dobijala pare od Soroša.
1. Osuđen zbog insajderskog trgovanja
Godine 1988. Džordž Soroš je profitirao na insajderski informacijama o preuzimanju Sosijete ženeral banke. Iako je profit bio relativno mali (oko 2,3 miliona dolara), preuzimanje je u Francuskoj viđeno kao još jedna prljava korupcijska radnja pod predsednikovanjem Fransoe Miterana. Kada je Miteran otišao s vlasti 1995, Francuzi su otvorili slučaj u vezi s insajderskom trgovinom i 2002 Soroš je osuđen. Nije pomogao ni niz žalbi francuskim sudovima, niti Evropskom sudu za ljudska prava, koji je utvrdio da je znao da krši zakon. Soroš još nije platio kaznu.
(MONDO)