Prema nekim informacijama, iako bi to trebalo da bude stroga tajna, surogat majkama se plaća 15.000 evra po trudnoći
Alina Stahorska je jedna od 1.500 Ukrajinki koje su prošle godine rodile decu po narudžbini za strance. Ima 32 godine i živi u Harkovu, ima svoja dva sina. Prošlogodišnji porođaj je za nju bio treće uspešno surogat-majčinstvo. Prvi put je tako rodila dete za jedan irski bračni par kad je imala 21 godinu. Potom je rodila jedno dete za par iz Nemačke i jedno za par iz Indije.
Za razliku od mnogih žena koje su na isti način rađale decu, ona je u razgovoru za „Dojče Vele“ koji je vodio novinar Mikola Berdnjik pre nekoliko godina otvoreno progovorila o svemu, osim o visini honorara. Ali, prema podacima iz drugih izvora, po trudnoći se plaća 15.000 evra, prenosi „Jutarnji.hr“.
Kako ste postali surogat-majka?
– Prvi put sam bila vrlo mlada. Upravo sam se rastala od svog prvog muža, morala sam da ga ostavim. Ali nisam imala stan za mene i za moje prvo dete, koje je tada imalo tri i po godine. Najpre smo pola godine živeli kod moje bake. Za program surogat-majčinstva sam saznala iz jednog oglasa. Otišla sam u kliniku na testiranje, bila sam tamo sa sinom. Čekao me je u hodniku. Ponekad sam ga ostavljala kod bake.
Da li Vam je teško pala odluka da postanete surogat-majka?
– Nisam imala ni najmanju sumnju, jer sam znala zašto to radim. Naravno, bojala sam se. Mislila sam da me neće uzeti jer sam mlada. Ali sve je prošlo dobro i rodila sam prvo dete, a kasnije i drugo i treće.
Da li su vaši roditelji znali za to?
– Da. Oni žive u Rusiji. Kad su se tamo preselili, ja sam ostala kod bake u Harkovu, gde sam rođena.
Kako su Vaši roditelji reagovali?
– Dobro. Nije bilo problema. Ništa nisam krila ni pred komšijama ni pred prijateljima ni pred rodbinom. Naravno, ima ih koji su ružno mislili o meni, da prodajem svoje dete i slično. Ali dosta mojih prijateljica, njih deset ili 15 su se uključile u program prema mojoj preporuci.
Klinike tvrde da surogat-majke žele da pomognu parovima bez dece.
– Iskreno rečeno, nisam tamo otišla kao Majka Tereza da pomognem parovima bez dece. U prvom planu mi je bio novac. To je istina. Do danas imam kontakt sa tim roditeljima i oni su veoma zahvalni. Raduje me da sam im pomogla. Ali ja sam imala moje vlastite ciljeve.
Vi dakle ne smatrate da je surogat-majčinstvo iskorištavanje žena?
– Ako se neka žena odluči za to, onda zna zašto to čini. Meni je ponuđena izvesna suma i znala sam šta za to mogu da kupim. Ne vidim tu neko iskorišćavanje.
Kako ste potrošili novac?
– Nakon prvog surogat-majčinstva platila sam pola trosobnog stana, posle drugog pola dvosobnog stana. Kasnije sam oba prodala i kupila jednosoban stan, koji sam kasnije prodala. S novcem od trećeg deteta kupili smo kuću u Harkovu i dva automobila. Toliko novca za to vreme ne bih drugačije mogla da zaradim.
Da li Vam je fizički teško palo da budete surogat-majka?
– Prvi put je bilo teško. Imala sam trudničku mučninu, nisam imala gde da idem, a imala sam trogodišnje dete. Samo sam sedela između svoja četiri zida. Drugi i treći put znala sam šta me čeka, pa mi je bilo lakše. Neprijatno je jedino što često mora da se ide u kliniku na ispitivanja i injekcije. Ne bojim se uzimanja krvi, ali se bojim injekcija.
Kakve su to bile injekcije?
– To su bili hormoni. Daju vam progesteron.
Ima li odricanja kod takve trudnoće?
– Mora se paziti na sebe i na ishranu. Možeš da radiš sve osim – seksualnih odnosa, pušenja i alkohola.
Kakav je bio stav Vašeg muža?
– U braku smo četiri godine. Poslednja trudnoća je bila u tom periodu. Moj muž je bio u početku striktno protiv toga. Rekla sam mu da drugačije ne može. Kao varilac on ima neredovne prihode. Pošto imamo zajedničkog sina, ja ne mogu da radim. Ali stan mora da se plati, a mora nešto i da se jede. Kada sam obavila sve preglede i nisam odustala, pomirio se s tim. Teško mu je padalo što sam nosila tuđe dete. On bi želeo još jednu ćerku, ali ja ne želim više dece. I sa tim se pomirio. Sada ima automobil i dobro mu je.
Da li je bilo još nekih sukoba?
– Ne. Kada sam morala na ultrazvuk, on me je vozio. Kada bih noću poželela ananas ili narandžu, on bi mi to nabavio. Ponašao se kao da čekamo naše vlastito dete.
Da li su vaša osećanja za vreme trudnoća bila različiti prema vlastitom i prema „tuđem“ detetu?
– Da, osećala sam da to nisu moja deca, ali sam bila pažljiva, kao što treba. Na primer, za vreme treće trudnoće kao surogat-majka dobila sam od oca deteta iz Indije snimljene indijske dečje pesmice s njegovim glasom, kako bih to puštala detetu u stomaku. Moram da priznam da sam to radila jednom ili dva puta mesečno, a ne svakodnevno. A sa mojim vlastitim detetom sam pričala, to je bilo potpuno drugačije. Prilikom surogat-trudnoće znaš da moraš da rodiš dete i onda je kraj. Iskreno rečeno, nisam imala osećaj ljubavi.
Čak ni nakon porođaja?
– Kada sam prvi put videla poslednje dete, ležalo je u porodilištu. Upravo sam potpisivala dokumente, a dečak je počeo da plače. Niko od lekara ili sestara nije reagovao, bili su zaokupljeni administracijom. Nekako mi ga je bilo žao i htela sam da ga uzmem u ruke. No osoblje me je zamolilo da odem. Onda sam, naravno, malo plakala. Da, bilo je teško. Posle, kada sam otpuštena s klinike, otišla sam s mužem do roditelja deteta, koji su u Harkovu iznajmili stan. Tamo sam bebu uzela u naručje. Dlanovi su počeli da mi se znoje, a ruke da drhte. Odmah sam dečaka vratila nazad, njegovom ocu. A muž mi je rekao da bi bilo bolje da odmah idemo kući.
Jeste li imali slična osećanja i kod prva dva deteta kao surogat-majka?
– Prvi put sam bila potpuno ravnodušna. Drugi put sam dojila dete. Kada su ga uzeli, to mi je teško palo. Često sam mislila na njega. Pola godine kasnije su mi roditelji poslali slike kako dete sedi i smeje se. To me je dirnulo do suza, radovala sam se što ga vidim. Htela bih da vidim kako ta deca rastu, šta će biti u budućnosti.
Znaju li Vaši sinovi za tu decu?
– Mlađi to još ne razume, nema ni četiri godine. Stariji zna. On se ne seća prve takve trudnoće, ali drugi put je zapamtio roditelje koji su došli u posetu i doneli poklone. Zna da sam bila u drugom stanju, a zna i zašto.
Imate li kontakt s roditeljima te dece?
– U prvom slučaju sam majku upoznala tek posle rođenja deteta. Ona je iz Irske. Nemamo kontakt. S drugim parom iz Nemačke imam kontakt. Za njih sam 2013. rodila dečaka. Dopisivali smo se elektronski. Prošlog oktobra su posle sedam godina posetili Harkov, da bi pokazali dečaku gde je rođen i da nas upoznaju. Ali njegova majka još se nije usuđivala da mu kaže celu istinu i ko sam ja. Predstavili su me kao poznanicu.
Da li ste imali osećanja kao prema vlastitoj deci?
– Ne. Bilo mi je jasno da to nije moj sin. Ali kad sam krenula na sastanak zaplakala sam, jer nisam znala kako treba da se ponašam.
Jesu li Vas pozvali da ih posetite u Nemačkoj?
– Da, pozvali su me, ali nekako se ne usuđujem da idem tamo. A dečak kojeg sam rodila za par iz Indije ima tek pet meseci. Otac mi stalno šalje njegove fotografije. Svaki put im poželim sreću i zdravlje.
Želite li još jednom da budete surogat-majka?
– Da, htela bih. Ako me usprkos mojim godinama i brojnim porođajima uzmu, spremna sam. Još samo ovaj put – kaže Alina.
(Izvor: Espreso / Jutarnji)