U mnogim fabrikama za proizvodnju suhomesnatih proizvoda način pripreme i sastojci koji se koriste zaštićeni su kao „poslovna tajna“.
Ipak, nakon što prestanu da rade u ovakvim industrijama, zaposleni radnici često otkrivaju od čega se prave proizvodi koje kupujemo u supermaketima, šta ustvari jedemo i zbog čega mesecima nisu jeli meso.
Radnik M.Č. koji je dve godine radio u jednoj od najvećih firmi za preradu mesa i suhomesnatih proizvoda u Srbiji, kaže za MONDO da nakon procesa proizvodnje i svega čega se tamo nagledao, mesne prerađevine više nije okusio.
MIRIS OD KOGA SE NE MOŽE POBEĆI
U ovoj fabrici se proizvodi više od 150 vrsta kobasica, šunki i kulena, koji se prodju trgovinskim lancima i industrijama keteringa. M.Č. (31) kaže da se zaposlio u fabrici zbog dobrih uslova i plate i da je znao da prizori koji će tamo viđati neće biti prijatni, ali da nije očekivao da će biti dramatični.
„Prvo što vas zadesi kada krenete da radite u fabrici mesa i mesnih prerađevina jeste neprijatan miris svuda oko vas, neprestano. On je toliko jak, širi se oko cele fabrike i ne možete da pobegnete od njega. To je miris ustajalog mesa, iznutrica, otpadaka. Drugo je krv svuda oko vas, ali baš svuda. Ja inače nemam problem sa tim, ali kada svaki dan provodite u fabrici gde ima toliko krvi, ne bude vam prijatno, ali prihatite da je sve posao i da drugačije ništa ne može da se proizvede“, kaže M.Č. (31).
NEMA VEZE SA MESOM
Gledao sam pripremu hrane koje sam do tada jeo gotovo svakog dana i nisam mogao da verujem da se to zaista tako sprema, pakuje i šalje u prodavnice i markete.
„Kažu mesni proizvodi, a to veze sa mesom nema. To su velike količine ostataka od životinja, najčešće svinja, kojih ima u ogromnim količinama u različitim posudama. Sve se to sruči na gomilu, sipa se smesa u boji, zatim se dodaju ogromne količine praška, arome, konzervansa, pa opet dodatnih boja, kao da smo neki hemičari“, objašnjava M.Č.
MELJE SE DO NEPREPOZNATLJIVOSTI
Kako kaže, proizvodi od piletine spremaju se na sličan način. To su velike posude u koje se izručuje sve što stiže iz klanica.
„Delovi pileta se propuštaju kroz neke filtere i mešaju sa vodom. Zatim se sipaju dodaci, kojih najviše ima za takozvane proizvode od pilećeg mesa. Tu ima svih delova pileta, ali mesa nema. Ako nešto ostane i ispadne sa strane, bilo da su iznutrice, papci, koža, nokti, creva, žile, salo, kosti, sve se to ponovo pokupi, stavlja u druge mašine i melje do neprepoznatljovsti. Ono što ispadne od toga, pakuje se u paštete. To je zapravo otpad koji nastaje od mensog otpada“, kaže radnik.
Nista od tih proizvoda ne izgleda kao da je za jelo. Kada se sve to mehanički obradi i napumpa izgleda lepo, a zapravo je neverovatno da je uopšte jestivo, tvrdi naš sagovornik.
„Kada se napumpaju, virše i kobasice u omotu izgledaju duplo veće nego što zapravo jesu. Sve to je ustvari vazduh ili voda. To ima toliko soli, brašna, nekih začina i hemije, da je to zapravo jedini ukus. Ta smesa izgleda zaista odvratno sama po sebi, a tek onda kada izađe gotov proizvod, shvatiš da su spakovane zapravo sve rol-viršle u pekarama, kobasica i salama na pici i sendvičima, da ćemo sve to sutra pojesti“, tvrdi M.Č.
MUČNINA ZBOG SVEGA
Prvih dana često mi je bilo muka od svega toga, a jednom mi se desilo da mi se toliko slošilo da sam povraćao, kaže M.Č.
„Inače nisam gadljiv, ali jedno je slušati, a sasvim drugo videti sve to, zaista je uznemiravajuće. To su papci i kopita, rogovi, vimena, otpaci kože i potkožnog tkiva, iznutrice i meso u kojima su nađeni paraziti. Od ostalih radnika saznao sam da se proteini soje koji se dodaju uvoze iz Kine. Velika je verovatnoća da viršle, paštete, barene slanine i salame sadrže i sumnjive sastojke“, tvrdi M.Č.
ŠTA DA JEDEMO?
Iako spadaju među najukusnije proizvode, paštete, mesni namazi, viršle i ostali oblici suhomesnatih proizvoda su najgori, kaže M.Č.
„Prema svemu što sam video, savetujem da se jedie samo suvo soljeni dimljeni proizvodi, pančeta, neke vrste pečenica i pršute. Većina proizvođača i kada prikazuje proizvodnju, izbegava da prikaže sam proces, već se fokusiraju na zapakovani proizvod, ali mi znamo kako sve to zaista izgleda“, kaže on.
ŠTA KAŽE ZAKON?
Prema Pravilniku o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa Republike Srbije, hrenovkа odnosno viršla je “proizvod dobijen od mesа, mаsnog tkivа, vode, kuhinjske soli, proizvodа od krvi, zаčinа, ekstrаkаtа zаčinа, šećerа, аromа dimа i аditivа.
Nаdev hrenovke može dа se puni u ovčije tаnko crevo ili u veštаčke omotаče odgovаrаjućeg prečnikа. U slučаju dа je bez omotаčа, tаj proizvod stаvljа se u promet upаkovаn.
Sаdržаj proteinа mesа morа dа je nаjmаnje 11 odsto, sаdržаj kolаgenа u proteinimа mesа nаjviše 20 odsto, а u hrenovki od živinskog mesа sаdržаj kolаgenа u proteinimа mesа morа dа je nаjviše 10 odsto. Ti podaci moraju biti označeni i na deklaraciji.
(Izvor: Mondo)