Istoričari kažu da nema razloga da veruju da je Isusov rođendan zaista 25. decembar.
Za milione hrišćana širom sveta, proslava Božića ima dublji značaj od poklona, šljokica i praznične trpeze. Prema njihovom verovanju, 25. decembra ove godine biće 2023. rođendan Isusa Hrista, piše Daily Mail.
Međutim, iznenađujuće otkriće je da Isus gotovo sigurno nije rođen u zimu 1. godine nove ere.
Stručnjaci kažu da je Isus možda znatno stariji nego što bi većina ljudi očekivala, jer datira iz prvog veka pre nove ere.
Štaviše, istoričari kažu da nema razloga da veruju da je Isusov rođendan zaista 25. decembar.
Na osnovu drevnih astronomskih zapisa, stručnjaci pretpostavljaju da je Isus verovatno rođen u proleće.
Kako se navodi, do zabune je moglo da dođe zbog činovničke greške stare 1.500 godina.
Profesor Lorens Mikitjuk, sa Univerziteta Purdu, rekao je za Daily Mail: „Ostaje ponižavajuća činjenica da uprkos raznim tvrdnjama, niko u modernim vremenima nije zaista siguran u tačnu godinu Isusovog rođenja.“
Koliko godina ima Isus?
Prema tradicionalnom mišljenju da je Isus rođen 25. decembra 1. godine nove ere, ovog Božića bi trebalo da navrši 2023. godinu.
Bez obzira na verske stavove, gotovo se ne može poreći da je zaista postojao čovek po imenu Isus, rođen u rimskoj provinciji Galileji pre oko 2.000 godina.
Međutim, kao čovek koji je rođen u seljačkoj klasi, ne bi moglo da bude zapisa o njegovom rođenju.
Prema profesoru Mikitjuku, najbolji dokaz koji imamo da otkrijemo kada je Isus zaista rođen je da povežemo njegov život sa poznatim ličnostima koje su iza sebe ostavile mnogo dokaza.
Jedna od ključnih referenci na koju se naučnici pozivaju je život judejskog kralja Iroda Velikog, kojeg je Rim imenovao da vlada nad zemljama uključujući Vitlejem i Jerusalim od oko 37. godine p.n.e.
Prema Bibliji, nakon što je čuo da će se „kralj Jevreja“ uskoro roditi, Irod je naredio da se svi jevrejski dečaci mlađi od dve godine pobiju.
Ako je to tačno, onda je Isus morao biti rođen najmanje dve godine pre smrti kralja Iroda.
Na sreću, postoji mnogo savremenih izvora koji pružaju dokaze o životu i smrti kralja Iroda, poput ogromnih „Jevrejskih starina” jevrejskog istoričara Flavija Josifa, koji su napisani samo 60 godina nakon Isusove smrti.
Kritički, Josif nam govori da je bilo pomračenje Meseca neposredno pre Irodove smrti.
Ovo bi se moglo odnositi na četiri moguća datuma: 15. septembar 5. godine pre Hrista, 13. mart, 4. mart pre Hrista, 10. januar 1. godine pre Hrista i 29. decembar 1. godine pre Hrista.
Profesor Mikitjuk kaže: „Josif nam takođe na dva mesta govori da je jevrejska Pasha nastupila ubrzo posle smrti Iroda Velikog. Jer se Pasha slavi u proleće; Septembar, januar i decembar su isključeni.’
Ovo nam govori da je car Irod morao da umre ubrzo posle 13. marta 4. godine pre Hrista.
Na osnovu ovog proračuna, većina naučnika datira Isusovu godinu rođenja negde oko 4-6. godine pre Hrista, što bi činilo otprilike 2029. ove godine.
Jedina prepreka je u tome što nemamo ni trunke dokaza izvan Biblije da je kralj Irod ikada zaista naredio legendarni masakr nevinih.
Dok istorijski zapisi zasigurno prikazuju Iroda kao tiranina, naređivanje smrti hiljada dece malo prelazi u lakovernost.
Međutim, masakr ili ne, i sami pisci Jevanđelja su sigurni da su Isus i Irod nakratko živeli u istom trenutku.
Pošto je Biblija tačna u vezi sa datumima drugih istorijskih ličnosti kao što su Pontije Pilot i car Avgust, pošteno je sugerisati da je otprilike tačna za Iroda.
Kada je Isusov rođendan?
Prvo pravo spominjanje 25. decembra kao datuma Isusovog rođenja pojavljuje se sredinom četvrtog veka nove ere u rimskom almanahu koji navodi datume smrti raznih hrišćanskih mučenika.
Međutim, većina naučnika se slaže da ovaj datum verovatno nema mnogo veze sa stvarnim danom Isusovog rođenja.
Profesor Mikitjuk kaže: „Malo je verovatno da je Isus rođen bilo kog dana u decembru, a kamoli 25. decembra, jer su ‘u polju živeli pastiri, koji su noću čuvali svoja stada’.
Tokom zime, pastiri su držali ovce u torovima kako bi zaštitili sebe i svoje ovce od lošeg vremena.“
Još jedna ključna stvar je da je trava kojom su se ovce hranile bila najobilnija u martu pre nego što ju je spržila sunčeva vrelina.
„Ova činjenica o obilju trave u martu odgovara pomračenju Meseca koje se dogodilo neposredno pre smrti Iroda Velikog“, kaže profesor Mikitjuk.
„Izgleda da je najuži datum Isusovog rođenja do kojeg se sa sigurnošću može doći mesec mart, tokom 6, 5. ili 4. godine pre nove ere.“
U potrazi za preciznijim odgovorom, neki naučnici su sledili primer Tri mudraca i gledali u zvezde.
U Jevanđelju po Mateju, tri mudraca traže Isusa prateći „njegovu zvezdu na istoku“.
I zahvaljujući pažljivim zapisima kineskih astronoma o noćnom nebu, imamo mnogo kandidata za to šta bi ova zvezda mogla biti.
U 5. godini pre nove ere, astronomi iz dinastije Han snimili su prolazak „Zvezde metle“ koja se 70 dana kretala nebom.
Iako kometa nikada nije dobila ime, profesor Kolin Hamfris, fizičar sa Univerziteta u Kembridžu, veruje da je to bila Vitlejemska zvezda.
Profesor Hamfris je za Daily Mail rekao: „Prema kineskim zapisima, zvezda se pojavila u proleće 5. godine pre nove ere, u skladu sa Jevanđeljem po Luki, koje kaže da su na poljima bili pastiri koji su čuvali svoje ovce noću, kao što će biti i prolećna sezona jagnjenja.“
„Svaka kometa koja je vidljiva golim okom više od 70 dana mora da bude veoma svetla, ovakvu svetlu kometu nismo videli u životu.
Međutim, dok profesor Hamfri tvrdi da su do 200. godine komete postale znaci veličine, drugi naučnici tvrde da bi se tokom prvog veka nove ere na njih gledalo kao na znak nesreće.
Kao alternativu, drugi istraživači su sugerisali da Vitlejemska zvezda nije bila svetla kometa, već astronomski događaj koji bi bio nevidljiv neuvežbanom oku.
Biblija opisuje mudrace kao „magove“, drevnu reč za astronome koje bi mnogo više zanimalo kretanje planeta nego prolazak zvezda padalica ili kometa.
U vreme Isusovog rođenja pre nekih 2000 godina, jedna od vodećih naučnih teorija tog vremena bila je ideja da se kretanje planeta može koristiti za predviđanje događaja na Zemlji.
Jupiter je posebno bio povezan sa kraljevskim porodicama, tako da su bilo koji retki događaji povezani sa planetom mogli biti okidač za Magiovu potragu za novim kraljem.
Kako se to dešava, 6. godine pre nove ere dogodio se izuzetno redak astronomski događaj koji se zove trostruka konjunkcija.
Tokom ovog događaja, Jupiter i Saturn bi se tri puta približili na nebu u veoma kratkom periodu.
Najvažnije je da bi 17. aprila Jupiter izašao pre Sunca u događaju koji se naziva helijakalni izlazak pre nego što bi prošao iza Meseca.
Američki istoričar Majkl Molnar sugeriše da bi se ovo posmatralo kao posebno povoljan znak, koji možda najavljuje kraljevsko rođenje.
Ako je biblijski izveštaj o Vitlejemskoj zvezdi tačan, onda ovo može da ukazuje na to da Isusovo rođenje datira u proleće 7. godine pre nove ere.
Dakle, bilo da se radi o kometi u poseti ili o retkom planetarnom poravnanju, svi dokazi upućuju na proleće pre nego na zimu kao najverovatnijeg kandidata za Isusov datum rođenja.
Zašto ljudi misle da je Isus rođen 25. decembra 1. godine nove ere?
Od osmog veka, istoričari su podelili vreme na Anno Domini (AD), što znači „Godina našeg Gospoda“, i Pre Hrista (p.n.e).
Stoga bi moglo biti iznenađenje da se čini da su istoričari toliko pogrešno shvatili datum Isusovog rođenja kada on igra tako ključnu ulogu u svim našim životima.
Greška se može pratiti do istočnorimskog monaha po imenu Dionisije Eksigus, koji je živeo između 470. i 544. godine nove ere.
U to vreme, datum se računao iz vladavine rimskog cara Dioklecijana, koji je vladao između 284. i 305. godine nove ere.
Međutim, pošto je Dioklecijan žestoko progonio hrišćane, Dionisije je želeo da pronađe novi način merenja vremena koji nije bio povezan sa tako lošim pamćenjem.
Profesor Mikitjuk kaže: „On je osmislio tabelu kako bi odredio buduće datume Uskrsa, tabelu u kojoj je korišćen izraz koji je on izmislio: anno domini nostri Jesu Christi (godina našeg Gospoda Isusa Hrista).
„Na zahtev pape Jovana I, 525. godine nove ere, on je pripremio ovu tabelu da odredi datume 95 budućih Uskrsa.“
Iako je trebalo neko vreme da se uzme u obzir nakon što je britanski istoričar Bede upotrebio sistem datiranja u svojoj Crkvenoj istoriji engleskog naroda tokom osmog veka, novi sistem nove ere postao je standardan.
Jedini problem je bio u tome što je Dionisijeva matematika za određivanje datuma bila nekoliko godina pauze, što je pomeralo ceo svetski kalendar malo iz poretka.
Što se tiče zašto je 25. decembar izabran kao navodni datum, pitanje je malo spornije.
Prema jednoj teoriji, hrišćani su namerno pomerili svoj festival kako bi se uskladili sa rimskom proslavom Saturnalija usred zime kako bi privukli paganske obraćenike.
Zaista postoji neki dobar razlog da se veruje da bi to mogao biti slučaj jer su moderne studije pokazale da božićne tradicije kao što je božićna jelka imaju korene u druidskim ritualima solsticija.
Isto tako, rimski car Aurelijan je zaista ustanovio paganski festival Sol Invictus, nepokoreno Sunce, 25. decembra.
Međutim, dokazi o namernom pomeranju ka zimskom datumu su prilično „tanki“.
Velečasni profesor Endrju Mekgovan, sa Jejlske bogoslovske škole, ističe da su se prve sugestije o paganskom poreklu pojavile tek u 12. veku – hiljadu godina nakon što je Božić prvi put proslavljen.
Pišući u Biblical Archaeologi Reviev, profesor MekGovan kaže: „Najvažnije je da je prvo pominjanje datuma Božića i najranijih proslava za koje znamo došlo u periodu kada hrišćani nisu u velikoj meri pozajmljivali od paganskih tradicija tako očiglednog karaktera.“
Umesto toga, profesor MekGovan sugeriše da je datum 25. decembar možda bio izabran jer je tačno devet meseci pre navodnog datuma Isusovog razapeća 25. marta.
Rani hrišćani su čvrsto verovali da je Isus umro tačnog datuma kada ga je prvi put začela Devica Marija.
Profesor MekGovan piše: „Verovalo se da je Isus začet i razapet istog dana u godini. Tačno devet meseci kasnije, Isus je rođen, 25. decembra.
Povezivanje Isusovog začeća i smrti na ovaj način svakako će izgledati čudno savremenim čitaocima, ali odražava drevno i srednjevekovno shvatanje celokupnog spasenja koje je povezano zajedno.“
(Kurir)