Miha Matlievski je od uspešnog biznismena došao u poziciju da izgubi sve što je imao, bude dužan 5.000.000 dolara i da mu na sve to prete ubistvom.
Miha Matlievski je danas mentor za uspešne preduzetnike koji žele da unaprede svoj posao. Ovaj Slovenac je u taj posao ušao kada je doživeo ogroman poslovni neuspeh koji ga je zadesio 2009. godine. Izgubio je sve što je imao, i na sve to dugovao pet miliona dolara.
Ovo je njegova priča.
„Napustio sam srednju školu jer sam bio lenj. Moj otac je tada imao firmu. Ja sam tada u tome video samo onaj divni deo, letiš, aerodromi, ručkovi. Već sam sebe video po avionima i ručkovima. I počnem da radim kod oca. Živeo sam predivno detinjstvo koje me nije pripremilo ni malo na realan život. Nisam znao da pokosim travu ili zamenim sijalicu.
Prvo sam bio sin po zanimanju. U firmi sam malo radio na računarima, malo odvezem oca gde treba i to bi bilo to. Ali svemu lepom dođe jednom kraj. Otac mi je umro 2003. godine za samo tri nedelje. Nije imao vremena da mi prenese znanje.
I tada sam se probudio u realnom životu. Imao sam firmu koju je trebalo da vodim a nisam se razumeo ni u finansije, nisam znao kako voditi firmu, kako sa radnicima. I naravno da je sve krenulo na dole“, rekao je Matlievski za podkast „Biznis priče“.
U jednom trenutku je, kako kaže, imao sreću da nađe neke ljude koji su mu pomogli i koji su ušli u firmu.
„I onda je krenulo uzlaznom putanjom. Napravio sam par firmi. Ali bio sam kreten. Ništa ja iz svega toga nisma naučio kako se stvarno vodi firma, već sam se fokusirao na ono što sam najbolje radio a to je prodaja. Meni je to išlo jako dobro.
Ali nisam naučio ništa o postavljaju zdravih temelja koji se ne tiču samo prodaje i marketinga. U Evropi je od 2005. do 2007. u Evropi bio pravi bum. Primera radi kada su nekretnine u pitanju sve što se izgradilo prodalo se. Kredita je bilo koliko hoćeš, samo se kupovalo.
Ja nisam shvatao da je makroekonomska situacija tada bila povoljna i da se zato mogla gurati ta priča sa prodajom. E problem je došao kada je došla svetska ekonomska kriza 2008. godine. Prvo u SAD, a onda godinu dana kasnije u EU samim tim i u Sloveniju. A ja skroz nespreman“, rekao je on.
Napominje kako su mu firme ličile na onu kućicu od slame iz priče o Tri praseta.
„I kad je došla ta kriza u obliku vuka i kad je malo dunuo stvorio se domino efekat. Sećam se bio je ponedeljak, 7. decembar 2009. Moja jedna firma se bavila nekretninama i bila je u velikom jednom poslu. U devet ujutru kada je banka počela da radi, oni me zovu i kažu kako su se stvari promenile. Kada sam ušao u taj projekat mene je izašlo oko 1.850 evra moja nabavna cena.
Znači od parcele, preko projektovanja do izvođenja radova mene je u proseku koštalo oko tih 1.850 evra po kvadratu. A prodajne cene su išle od 2.400 pa naviše. Išlo je i do 2.800-2.900 po kvadratu za garsonjere. I onda se to odjednom promenilo – cene su pale na oko 1.500. Dakle ja bih na svakom kvadratu najmanje gubio 350 evra. Banka je rekla stop.
Ona je imala potpisane od svih mojih firmi potpisane menice i garancije i od mene lično. I samo su to odjednom unovčili. Meni su u jednom danu pale sve firme. Sve što sam imao u tim firmama je vredelo oko 15 miliona dolara. A kredita je bilo malo više. I tako nastade onaj dug od pet miliona dolara.
Nisam mogao da plaćam radnike. Emotivno je bilo jako teško za mene. Ne samo da sam sebe sje*ao već i mnoge porodice i firme koje su zavisile od mene. Tu upadam u depresiju, povlačim se u sebe, javlja se osećaj anksioznosti“, rekao je on.
Ne samo što je izgubio sve što je imao i što je na to još bio i dužan, već je po sopstvenom priznjaju, ostao sasvim sam.
„Imao sam mamu, i jedno dvoje kolega. Sećam se da sam po ceo dan ležao na kauču. Stan mi još tad nisu uzeli. Vraćao sam se u prošlost, budućnost nisam video. Par meseci kasnije sam počeo da razmišljam šta ću ja na ovom svetu. Par puta sam pokušao da sebi oduzmem život. Nisam znao kako da smirim glavu.
Od ponedeljka do petka sam se budio sa telefonima jer su me svi zvali da pitaju kada ću da platim, gde su pare. I to se ne javljaju sa pričom da će da me tuže već sa pretnjama kako ću plivati u Savi sa betonskim čizmama. I onda dođe petak popodne i onda znam da sam do ponedeljka miran jer me tada niko neće zvati za pare. E onda sam ja smislio da ako ne spavam za vikend onda će on umesto dva, trajati kao da je četiri dana“, ispričao je on.
(Izvor: Mondo)