Kleopatra… Mit ili istina? Ima i jednog i drugog. Istorija staje na stranu i one minimalne istine, a potreba ljudi da imaju svoje mitove, da „hodaju“ uz svoje idole stvara sumnju u verodostojnost priča o egipatskoj kraljici.
Jedno od važnih pitanja glasi: „Da li je ona zaista bila žena besprekorne lepote?“, kako predanja navode, a istorija ne može da dokaže.
Ono iza čega stoji istorija jesu sledeći biografski podaci: Kleopatra je bila kraljica helenističkog Egiptа iz dinаstije Ptolemejidа, rođenа je 69 godine pre nove ere u Aleksаndriji, imala je dve starije sestre, mlađu sestru i dvojicu mlađe braće.
Nakon smrti njenog oca Ptolomela XII Auleta presto je predat njoj i njenom mlаđem brаtu Ptolemeju XIII- egipatski zakon je nalagao da mora da ima suvladara.
Udala se iz istih razloga za brata, ali se potrudila da njegovo ime bude izbrisano iz većine službenih dokumenata. Istorija Kleopatru izdvaja i kao velikog patriotru koja je svoje ženske čari vešto koristila u „pregovorima“ sa političkim protivnicama, a sve zbog interesa njene zemlje.
Zbog svoje zemlje je očarala Cezara. U vreme njegove posete Egiptu nije bila u državi, ali su je prokrijumčarili umotanu u tepih. „Prosula“ se pred njim- Rim je pao, Cezar je pao.
Postali su ubrzo ljubavnici i dobili su sina Cezаriona. Nakon što je Cezar ubijen, pojavio se Marko Antonije. Njega je osvojila prerušena u grčku boginju ljubavi Afroditu. Rodila mu je sina Ptolemejа XIII.
Antonije nije bio nesalomiv. Porazio ga je Oktavije. Htela je Kleopatra da i njega očara, ali je on bio imun na njenu žensku moć.
Ona i Egipat su za njega bili osvojeni trofeji, koje je ponosno hteo da pokaže Rimu. Ona sa tim poniženjem nije mogla da živi…
Istorija je izdvojila Kleopatru kao ženu koja je igrala važnu političku ulogu u odnosima Rima i Egipta, ali su priče koje su usledile vekovima nakon njene smrti tu njenu ulogu obojile njenom navodnom fatalnošću.
Te priče kažu: „Vladala je muškarcima“, „Činili su ono to je ona želela“. Glavni krivac za to je u predanjima bila njena lepota, koja je sama po sebi postala mit.
Traga se za tajnama njene lepote, ne bi li se približilo idealu, a onda se sazna da se egipatska kraljica negovala kao svaka druga žena- grožđem, jabukovim sirćetom, mlekom u kom se kupala, medom?
Slika savršene Kleopatre je, ipak, sačuvana i poslužila je kao inspiracija mnogim filmskim rediteljima koji su Egipćanku pretvorili u filmsku junakinju.
I kako već filmska umetnost zna, na svu onu njenu posebnost dodato je još malo čarobnog praha. Glumile su je najlepše žene sveta Elizabet Tejlor, Vivijen Li, Monika Beluči koja je simbol lepote 21. veka.
Svet želi besprekornu Kleopatru! Ali se neki usude i na drugačije interpretacije. Da li su oni tragači za istinom ili samo vole da protivureče drugima?
Prvi ili drugi, uspeli su da dođu do zanimljivih zaključaka koji kažu da je Kleopatra verovatno ovako izgledala, sasvim drugačije od onoga što spada u najčešće standarde lepote:
Malo je reći da se mnogo razlikuje od one filmske Kleopatre i Kleopatre opisane u pričama. Važno je i istaći da su se ideali ženske lepote od Egipta do danas mnogo promenili.
I zar ne bi bila velika pobeda ništa menja „mitske“ ženske unutrašnje lepote kada bi pretpostavke o njenom izgledu bile istine? Sledi mitska završnica…
Po jednom egipastkom verovanju, Kleopatra nije mogla da doživi poraz Egipta od Rima, nаredilа je dа joj se donese kobrа u odаje. Ubilа se ugrizom zmije i tako otišla u večnost. Zar je mit mogao da se završi na običniji način?
(Žena)