SPC i njeni vernici danas slave Prohora Pčinjskog, čije mošti su smeštene u hramu koji je dobio njegovo ime, a iz njih i danas toči miro.
„Veliku pobedu hrabro si pokazao, onostranom božanskom ljubavlju razgorevši se, cara prolaznog i sve krasote prezreo si, na gori Kozačkoj nastanivši se, sa nje na nebesa otišao si k Caru sareva, Prohore: moli se neprestano za sve nas.
Prepodobni Prohor Pčinjski rođen je u prvoj polovini 11. veka od pobožnih roditelja, Jovana i Ane u okolonu Ovčeg polja. Po Žitiju, Prohor je rano izučio knjižne mudrosti i u svemu bio bolji od svojih vršnjaka.
U duhovnom ushićenju on odlazi u pešteru Nagoričinsku (istočno od Kumanova), blizu današnjeg manastira Staro Nagoričino, gde sreće lova Diogena. Prohor mu proreče da će postati car i reče mu „Seti se i mene kad postaneš car“. To se i obistinilo – Diogen posta vizantijski vladar Roman IV Diogen.
Prohor je proveo u planini Kozjak trideset godina, u jednoj maloj pećini. Tu se i prestavi posle 62 godine isposničkog života.
Posle 30 godina, Prohor se javi u snu javi caru Diogenu i opomenu ga: „Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram“.
Cara je tada obuzeo strah i on sa patrijarhom pođe na planinu Kozjak. Posle mnogo traženja, pronađoše pećinu i u njoj mošti prepodobnog Prohora. Desno od reke Pčinje sagradio je hram posvećene mu. U tom hramu položiše svete mošti prepodobnog starca iz kojeg poteče sveto miro.
Deo moštiju car je odneo u Carigrad, jedan deo dospeo je docnije u Ljubostinju, a drugi se i dalje nalazi u manastiru prepodobnog Prohora Pčinjskog pod planinom Kozjak isceljujući i tešeći mnoge.
Zato mu se danas molite: „Veliku pobedu hrabro si pokazao, onostranom božanskom ljubavlju razgorevši se, cara prolaznog i sve krasote prezreo si, na gori Kozačkoj nastanivši se, sa nje na nebesa otišao si k Caru sareva, Prohore: moli se neprestano za sve nas.“
(Kurir)