Mučno je stradala od muške ruke, ali njen praznik devojkama donosi sreću u ljubavi
Svetu velikomučenicu Marinu, u narodu poznatu kao Ognjenu Mariju, proslavljamo svake godine 30. jula. Mošti ove svetiteljke počivaju u manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera.
Praznik Ognjena Marija, kao i praznici svetiteljki koji slede u avgustu – Blaga Marija i Trnova Petka, u crkvenom kalendaru nisu upisani crvenim slovima, ali spadaju u veoma važne i poštovane praznike u srpskom narodu, pogotovo među ženama.
Ovu svetiteljku posebno poštuju žene tako da se tog dana ne radi ni u kući, ni u polju, a u narodu se kaže da na Ognjenu Mariju „ne valja ni konac u iglu udenuti”. Prema narodnom verovanju, Sveta Marina pali i kažnjava ognjem i samim tim ona spada u „ognjevite” svece.
Poreklo i časno stradanje
Sveta mučenica Marina je rodom je iz Antiohije, rođena je krajem 3. veka, u doba cara Dioklecijana. Krstila se u 12. godini i rano je ostala bez majke, a otac ju je, kada je saznao da je postala hrišćanka, oterao od kuće.
Na putu iz Antiohije, srela je eparha Olimvrija koji je pošao da goni hrišćane. Pošto je odbila ponuđeni brak, gnevni eparh ju je izložio najgorim mukama.
– Neću se pokloniti ni prineti žrtve bezdihanim i mrtvim idolima, ne dam njima one časti koje pripadaju Tvorcu mome – govorila je.
Tada je Olimvrije svu ranjenu i krvavu baci u tamnicu. U tamnici Marina se moljaše Bogu, i posle molitve javi joj se najpre đavo u vidu strašne zmije. No, ona se prekrsti i zmija se raspuče i iščeze. Tada je oblista svetlost nebeska, i učini joj se da isčezoše zidovi tamnice, zajedno sa krovom, i krst se javi blistav, a na vrhu krsta bela golubica, od koje dođe glas: “Raduj se Marina, razumna golubice Hristova, kćeri Siona višnjega, jer prispe dan tvoga veselja.”
Sveta velikomučenica Marina posečena je mačem u 16. godini.
Mošti ove svetiteljke nalazile su se u Carigradu do dolaska krstaša, a danas se njena ruka nalazi u svetogorskom manastiru Vatopedu.
U manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera, počivaju njene čudotvorne i svete mošti, koje posećuju i pravoslavni hrišćani i muslimani.
Ognjenu Mariju neke pravoslavne porodice obeležavaju kao krsnu slavu.
Običaji
Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine „gori nebo i zemlja”, ne rade nikakvi poslovi.
Prema verovanjima, one kojima se na ovaj dan zapali žito ili seno Marija opominje jer su se ogrešili radeći na praznik. U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri ili gromovima koji su u vrele praznične dane spalili žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije.
Veruje se da devojke na ovaj dan treba da poklone ogledalce mladiću koji im se sviđa i da će taj zauvek u njih gledati kao „u svoj odraz u ogledalu”.
Grmljavina na ovaj dan tumači se kao „loš znak”. To može da označava, kako kažu predanja, tešku i sušnu godinu, dok ima i tumačenja da to može ukazivati na bolest i siromaštvo.
Prema narodnim verovanjima, na Ognjenu Mariju treba izbegavati i kupanje u rekama i drugim „velikim vodama”. Navodno se svake godine na taj dan dešavaju utapanja i davljenja u rekama i jezerima.
(Espreso/Ona)