Obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja je veliki pravoslavni hrišćanski praznik.
Prvo obretenje
Prema predanju, veliki i slavni prorok Jovan Krstitelj bio je posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, Irodove žene. Kada je posečen, Irodijada je naredila da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer su se bojali da strašni prorok nekako ne vaskrsne. Zato je uzela njegovu glavu i zakopala je na nekom skrivenom i beščesnom mestu, duboko u zemlju.
Njena dvorkinja bila je Jovana, žena Huze, dvorjanina Irodova. Dobra i blagočestiva Jovana nije mogla da trpi da glava Božjeg čoveka ostane na beščesnom mestu, pa je iskopala tajno, odnela u Jerusalim i sahranila na Gori Jeleonskoj. Ne znajući za ovaj događaj, car Irod, kada je saznao o Isusu kako čini velika čudesa, uplašio se i reče: „To je Jovan koga sam ja posekao, on ustade iz mrtvih“.
Posle izvesnog vremena neki znameniti vlastelin poverovavši u Hrista, ostavi položaj i svetsku sujetu i zamonaši se, i kao monah, s imenom Inokentije, nastanio se na Gori Jeleonskoj baš na onom mestu gde je glava Krstiteljeva bila zakopana.
Želeći da zida sebi ćeliju, on je kopao duboko i našao zemljani sud i u njemu glavu, za koju mu se javi tajanstveno, da je Krstiteljeva. On je celiva i zakopa na tom istom mestu.
Drugo obretenje
Na ovaj dan se zato proslavlja prvo i drugo „Obretenije glave Svetog Jovana Krstitelja“ kao pomen na ove događaje. Po Božjem promislu ta čudotvorna glava išla je od ruke do ruke, ponirala u mrak zaborava i opet objavljivana, dok najzad nije u vreme blagočestive carice Teodore, majke Mihailove i žene Teofilove, i u vreme patrijarha Ignjatija, preneta u Carigrad.
Mnoga čudesna isceljenja dogodiše se od glave Pretečine. Važno je i interesantno je, da dok bi živ, „Jovan ne učini nijedno znamenje“, međutim, njegovim moštima dade se blagodatna čudotvorna moć.
Treće obretenje
U 8. veku za vreme ikonoborstva glava Svetog Jovana je preneta u mesto Komane, mesto progonstva Svetog Jovana Zlatousta. Ali kada je ikonoborstvo prestalo, za vreme vladavine cara Mihaila i patrijarha Ignjatija, 850. godine, glava Svetog Jovana je preneta u Carigrad i tamo položena u pridvornoj carskoj crkvi.
Verovanja na ovaj dan
U Srbiji je rašireno verovanje da ovog dana sunce kreće nazad sa severa prema jugu, tri puta stane i zaigra. Veruje se da se nebo u ponoć tri puta otvara, pa mrtve duše lako ulaze u raj, a onaj ko sačeka budan ponoć i poželi tri želje, one će mu biti ispunjene. U ovoj noći se može otkriti i zakopano blago.
U narodnoj pesmi, koja govori o nečemu što ne može biti, i u kojoj se baca kletva na devojku da se ne uda, devojka na koju je bačena kletva treba ovog dana da se pomoli u crkvi ili manastiru Svetom Jovanu, upali sveću i ostavi skroman prilog hramu. Kletva će biti otklonjena.
Običaji nalažu da se na današnji dan posti zarad dobrog zdravlja porodice. Krstovdan je dan kada se ceo svet moli i poziva na pokajanje, kako bi se očistili od grehova i bili dostojni Isusa Hrista.
Danas ne smete da radite nikakve teže poslove. Naročito je rasprostranjeno verovanje da se na ovaj praznik ne diraju noževi niti drugi oštri predmeti kako se ne bi povređivale rane nevino stradalog svetitelja.
Neka zbog svega ovog Krstovdan bude dan ponovnog početka, dan radovanja, dan zahvalnosti. Razmislite dobro šta je to što vas čini istinski srećnim, podignite glavu ka nebu i iskreno se zahvalite Bogu.
(Espreso/Srbija Danas)