Srpska pravoslavna crkva danas slavi Časne verige, dan posvećen Svetom Petru, apostolu koji je, po naredbi cara Iroda, okovan u verige.
On je stradao kada je, nakon smrti Isusa Hrista, počeo progon hrišćana. Car Irod naredio je da Petar bude uhvaćen i bačen u tamnicu.
Petar je u tamnici spavao okovan između dvojice vojnika, a noć pred izvođenje na sud probudio ga je anđeo i rekao mu: „Ustani, obuj se i opaši se, pa hajde sa mnom“.
Kada je Petar ustao, sa tela su mu spali okovi. Vojnici su spavali kao mrtvi, tako da su neopaženi izašli, a kad su došli do gvozdene gradske kapije, ona se sama otvorila i tako se Petar oslobodio zatvora i smrti.
Verige koje su spale sa Petra hrišćani su sačuvali koliko zbog uspomena na Svetog Petra, toliko zbog njihove isceliteljske moći. Priča se da su se mnogi bolesnici izlečili samo dodirnuvši verige (kao i ubrus apostola Pavla kojim su ga brisali dok je bio mučen).
Narodna verovanja i običaji
Po narodnom verovanju od Časnih veriga nastaje blaže vreme, jer Bog usijanim verigama počinje da zagreva zemlju. U mnogim mestima, Verige se smatraju za veliki praznik.
Kosovsko stanovništvo praznuje Verižnjake zbog kuge, u nekim selima zbog stoke, a stočari ih praznuju zbog stoke.
Ko nosi odelo šiveno na Časne verige, veruje se da će poginuti od groma. U srpskom narodu postoji običaj da se na današnji dan verigama, odnosno lancima, veže kućni prag i tako dom zaštiti od nečastivih ljudi i sila.
Na današnji dan nipošto ne bi smeli da odete na put jer se smatra da biste tim činom ostavili dom nebranjenim, odnosno bio bi lakša meta za zle ljude i neprijatelje.
U stara vremena verovalo se da bi u slučaju da danas odete na put dom mogao da udari grom, da se zapali letina, da stoku zakolju vukovi.
Pošto na Časne verige nije takozvano crveno slovo, danas ne postoje posebne zabrane u pogledu kućnih poslova. Čak je i poželjno da se kuća sredi da blista pošto se Sveti Petar inače smatra zaštitnikom doma i porodice.
Patrijarh jerusalimski, sveti Juvenal, dao je te verige na dar carici Evdokiji, prognanoj ženi cara Teodosija Mlađeg. Carica ih je prepolovila pa jednu polovinu poslala Crkvi Svetih apostola u Carigrad, a drugu polovinu dala svojoj kćeri Evdoksiji, ženi Valentinovoj u Rimu.
Evdoksija je sazidala Crkvu Svetog Petra i položila u nju ove verige, zajedno sa onima u koje je sveti Petar pred svoju smrt, bio okovan od cara Nerona.
(Espreso)