Vernici Srpske pravoslavne crkve u subotu, 12. aprila proslavljaju Lazarevu subotu, u narodu poznatu i kao Vrbica.
Ovaj dan posvećen čudu vaskrsenja u Vitaniji, kada je Isus Hristos podigao iz mrtvih svog prijatelja Lazara Četvorodnevnog, bio je krsna slava blaženopočivšeg patrijarha srpskog Pavla.
Patrijarh Pavle, po mnogima najvoljeniji crkveni velikodostojnik na ovim prostorima, slavio je Lazarevu subotu kao krsnu slavu.
U svojim zapisima je navodio da je od svih crkvenih praznika najviše voleo Lazarevu subotu, jer je tada cela porodica bila na okupu.
Kad je 1945. godine otišao u manastir Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri da postane monah, nije prekidao tradiciju obeležavanja krsne slave.
A kako je to izgledalo u vreme kad je iskušenik Pavle Stojčević živeo u Blagoveštenju? Skromno, kako je oduvek i živeo i po čemu ga pamtimo.
Njegova bratija svedočila je da je potonji monah, a kasnije i patrijarh Pavle danima pre Vrbice živeo na koprivama, krompiru, spanaću i soku od paradajza.
Striktno je poštovao pravila Uskršnjeg posta, uzimajući veoma malo hrane, tek toliko da ima snage da obavi sva poslušanja koja mu je iguman davao.
Na dan svoje krsne slave, kad je – kao i u današnje vreme – bilo dozvoljeno razrešenje na ulje i vino, popio bi malo vina u čast svetitelja Lazara Četvorodnevnog koji je bio zaštitnik njegove porodice u Kućancima.
I kasnije, kad je postao patrijarh, krsnu slavu je obeležavao na način kako je to propisao Sveti Sava.
Iako naš narod stavlja znak jednakosti između slave i bogate trpeze, najvoljeniji srpski patrijarh to nikada nije činio. Skromnost je bila njegova vrlina ne samo na dan kad bi proslavljao svog sveca zaštitnika, već tokom cele godine.
(Žena)