Na desnoj obali reke Rače, ispod planine Tare, krije se veličanstvena svetinja iz 13. veka i lekoviti izvor Lađevac, mesto gde vera i priroda zajedno deluju
U podnožju veličanstvene planine Tare, na desnoj obali mirne reke Rače, stoji jedan od najznačajnijih svetionika srpske duhovnosti i kulture — Manastir Rača. Zadužbina svetorodne loze Nemanjića, ovaj manastir podignut je još u 13. veku i postao je utočište vere, znanja i pismenosti.
U ovoj svetinji nastala je čuvena Račanska prepisivačka škola, koja je imala jednu od najvažnijih uloga u očuvanju srpske kulture tokom teških vremena osmanske vladavine. Kada su Turci harali Srbijom, spaljivali manastire i uništavali pravoslavno nasleđe, monasi u Rači su uz svetlost luča prepisivali svete knjige, čuvajući tako duhovnu i kulturnu baštinu srpskog naroda.
Prepisivači Rače, za razliku od onih u Carigradu, radili su gotovo potpuno sami, bez pomoći savremene opreme, koristeći samo hartiju i mastilo. Njihov rad je bio nadaleko cenjen, a knjige su se prodavale širom tadašnjeg sveta, doprinoseći opstanku manastira.
Otac Slobodan Jakovljević, koji je doktorirao na temu Račanske prepisivačke škole, otkriva:
– Svaka prepisana knjiga održavala je bogosluženje, a ono je držalo srpski narod na okupu. Račani su prvi koji prepisuju narodnim jezikom, a Gavril Stefanović Venclović prvi je koji razlikuje slova č, đ i ć skoro sto godina pre Vuka Karadžića.
Nedaleko od manastira, u Skitu Svetog Đorđa, monasi su nastavili svoje prepisivačko delo, živeći skromno, u tišini i molitvi. Putopisac Evlija Čelebija zapisao je da se oko 300 monaha skrivenih u gustim šumama Tare bavilo ovim svetim radom, služeći i Bogu i narodu. I danju, dok su se bavili stočarstvom i poljoprivredom, i noću, dok su uz svetlost luča prepisivali knjige, monasi Rače predstavljali su stub očuvanja pravoslavne vere i srpske pismenosti.
U blizini skita Svetog Đorđa, na svega četrdeset minuta hoda kroz netaknutu prirodu, nalazi se izvor Lađevac. Ovaj alkalno-termalni izvor, poznat i kao „toplo vrelo“, vekovima je bio mesto na koje su ljudi dolazili u potrazi za isceljenjem. Sa temperaturom vode koja se kreće između 15 i 18 stepeni Celzijusa, Lađevac je oduvek bio poznat po svojim lekovitim svojstvima.
– U davna vremena, kada nije bilo apoteka, Račani su trgovcima prodavali ovu vodu koja je karavanom stizala čak do Azije – priča meštanin Rače, Blagomir Ristić. Ova voda, kako tvrde meštani, leči kožne bolesti poput šuge, ali i mnogo više od toga.
– Lekovita račanska voda izlečila je brojne nerotkinje koje su ovde dolazile da se tri puta umiju i napiju vode, nadajući se Božijem blagoslovu da postanu majke – dodaje Blagomir.
Izvor Lađevac nije poznat samo po svojoj fizičkoj lekovitosti. Mnogi veruju da ova voda, osim fizičke, nosi i duhovnu snagu. Brojne majke dovodile su decu sa problemima sa očima, verujući da će ih umivanje ovom vodom izlečiti.
Iako kanjon reke Rače i dalje krije mnoge tajne, izvor Lađevac već je prepoznat kao jedan od njegovih dragulja – mesto gde priroda i vera deluju u savršenom skladu, donoseći isceljenje onima koji ovde dolaze, bez obzira na to da li imaju fizičke tegobe ili jednostavno traže mir i blagoslov u ovom čudesnom kutku Srbije.
(Religija)