U svojoj knjizi “Misli za svaki dan u godini”, za sredu mesopusne sedmice, Sveti Teofan Zatvornik osvetljava duboku duhovnu istinu o slobodi pred Bogom.
Koliko smo se puta pitali zašto Gospod ne odgovara na naše molitve? Sveti Teofan Zatvornik, u svom bogonadahnutom tumačenju, daje jasan odgovor – problem nije u Bogu, već u nama.
U knjizi za sredu mesopusne sedmice objašnjava da Božja pomoć nikada nije uskraćena bez razloga, već da prepreke često dolaze iz dubine našeg srca, iz unutrašnjih prekoravanja i griže savesti.
Njegove reči ne ostavljaju prostora za sumnju: „Ako nas srce naše ne osuđuje, slobodu imamo pred Bogom; i što god ištemo, primamo od Njega.“
„Pošto je pomoć nužna – traži je. Ti kažeš: „Tražio sam, pa nije data“. Ali, kako se drugima daje? Kod Gospoda nema licemerja koje bi ga navodilo na to da jednom daje pomoć a drugome, bez ikakvog razloga, da ne daje. On je rad da je svima pruži, budući da je i sam željan da daruje.
Ukoliko nekome i uskraćuje pomoć, uzrok nije u Njemu nego u onome koji traži. Među tim uzrocima mogu biti i takvi koje mi uopšte ne možemo dokučiti.
Međutim, ima i poznatih uzroka, koji su svakome ponaosob vidljivi. Jedan od takvih uzroka – ako ne i najglavniji – iznosi Sveti Jovan: odsustvo slobode, koje proizilazi od prekora srca ili griže savesti.
Ljubljeni, govori on, ako nas srce naše ne osuđuje, slobodu imamo pred Bogom; i što god ištemo, primamo od Njega, jer zapovesti Njegove držimo i činimo što je ugodno Njemu (1. Jn. 3, 21-22).
Šta da dodamo na ove reči?! One su same po sebi jasne.
Koji će gospodar pomagati nevernom sluzi, rasipniku i razvratniku?! I zar će nam Gospod popuštati kad mi nećemo da mu ugađamo i da tvorimo Njegove zapovesti; kad, može biti, i molitvi pribegavamo samo onda kada je iskrsla krajnja nužda?!“
(Religija)