Obrazovni sistem u Japanu jedan je od najuspešnijih, ali i najspecifičnijih na svetu. Ipak, da li bi metode za postizanje akademske izvrnosti koje se praktikuju u “zemlji izlazećeg sunca” mogle da funkcionišu u srpskim školama ili su kulturološke razlike prevelike?
U Japanu se od svih učenika, bez izuzetka, zahteva da sami čiste školu, uključujući učionice, kantinu i toalete. Deca su podeljena u manje grupe, a poslovi im se dodeljuju sistemom rotacije.
Razlog? Na taj način se od malih nogu razvija osećaj dužnosti, odgovornosti i istrajnosti. Kao rezultat ovog specifičnog modela, većina japanskih škola nema potrebu za zapošljavanjem spremačica.
Bezimene boje
Japanski sistem planiranja nastave, poznat kao “jugyou kenkyuu”, nalaže učiteljima da se redovno sastaju kako bi sarađivali na osmišljavanju i koncipiranju lekcija.
Jedinstvena metoda za podsticanje kretivnosti kod dece nosi naziv “Bezimene boje”, a reč je inovativnom setu koji se sastoji od 10 tuba označenih jednačinom koja pokazuje koje osnovne boje (crvena, žuta i plava) i u kojoj razmeri stvaraju boju koja se nalazi u pakovanju.
Dizajneri koji su osmislili “Bezimene boje” smatraju da je etiketiranje boja problematično. Primarni cilj bio im je da promene način na koji deca uče i razmišljaju o bojama, te da jednačinom na tubama pomognu mališanima da lakše shvate teoriju boja, ali i da mešanjem nauče kako da stvore nove boje.
Nije šala, školska godina u Japanu počinje 1. aprila
Za razliku od obrazovnih ustanova u Srbiji i čuvenog 1. septembra, školska godina u Japanu počinje 1. aprila.
Pored osnovnih predmeta, kao što su jezik, matematika i fizičko vaspitanje, u nastavnom planu i programu su i tradicionalna japanska kaligrafija (shodō) i poezija (haiku), što naglašava snažan osećaj povezanosti sa kulturnim i umetničkim nasleđem.
Pravila u japanskim školama
U Japanu su svi đaci u obavezi da nose školske uniforme. Jednostavno pravilo ima za cilj iskorenjivanje društvenih barijera i promovisanje osećaja zajedništva.
Uniforme su obično u vojničkom stilu i uključuju sakoe za dečake i mornarska odela za devojčice. Disciplina se ogleda i u stopi prisustva na nastavi, koja iznosi oko 99,99%.
Kakav je status učitelja u Japanu
Podučavanje je cenjena i popularna profesija, do te mere da je nastavnog kadra previše. Zbog toga kandidati prolaze kroz intenzivan proces selekcije koji uključuje rigorozne testove i analizu školskog odbora.
Pred onima koji uspeju mogućnost profesionalnog razvoja tokom karijere je ogromna. Od mladih nastavnika očekuje se da uče od svojih iskusnijih kolaga i da sa njima neprestano budu u komunikaciji.
U japanskim školama angažman nastavnika često prevazilazi okvire same učionice, pa tako mnogi pozdravljaju đake na kapiji prilikom odlaska kući, pomažu im u sportskim klubovima, čak posećuju roditelje svojih učenika kako bi stekli bolji uvid u porpodičnu situaciju.
Poklanjanje vannastavne pažnje đacima za cilj ima izgradnju snažnijeg osećaja zajedništva.
Šta Srbi (i ostatak sveta) mogu da nauče od Japanaca
Sistem obrazovanja u Japanu je složen i višeslojan, pa je model gotovo nemoguće “prepisati”. Ipak, postoje dva ključna faktora uspeha iz kojih mnoge zemlje mogu da uče:
1. Japan pametno upravlja budžetom namenjenim za obrazovanje. Pored toga, način na koji se vrši raspodela sredstava za cilj ima održavanje koncepta prosvetne jednakosti u zemlji.
2. Predavači imaju veću kontrolu nad programom nastave i učenja, te im je poverena primarna odgovornost i sloboda za oblikovanje metoda koje će sprovoditi u svom radu.
(Žena Blic)