Jedna porodična priča iz Pirota je podelila javnost zbog jezivih odnosa jedne majke sa svojim sinom i snahom. Ona se ponudila da finansijski pomogne, a zauzvrat je dobila ignorisanje i jeziv tretman kakav niko ne zaslužuje.
Tužna porodična priča stiže iz Pirota gde jedna baka, koja je želela da ostane anonimna, govori o svom užasnom odnosu sa svojim sinom i snahom. Kada se sin oženio, ona i njen pokojni suprug su rešili da ustupe kuću sinu i njegovoj supruzi, a da njih dvoje samo dozidaju dve sobe i jedno kupatilo.
Nakon smrti njenog supruga, sve se promenilo. Sa snahom od samog početka nisu komunicirali, a i sin je vremenom počeo da biva sve hladniji i nepristupačniji. Ova baka je podelila svoju ispovest sa lokalnim portalom „Jugmedia“. Prenosimo ovu ispovest u celosti:
“Kad smo oženili sina, suprug i ja smo rešili da im ustupimo kuću, a da za nas dozidamo dve sobe i kupatilo uz već postojeći objekat. Od prvog dana snaja nije imala nikakvu komunikaciju sa nama, razlog nismo nikada saznali, ali je problem što se i sin polako udaljavao. Kad je suprug preminuo ostala sam sama sa malom penzijom. Sin i snaja su imali problema sa poslom, imali su niska primanja, a u isto vreme su školovali dvoje dece“, započinje svoju tužnu ispovest ova baka.
Sin i snaha su počeli da se zadužuju, a računi za struju i komunalije su samo rasli. Opisala je kako su se ophodili prema njoj.
“I ja sam se ponudila da podignem kredit da izmire dugovanja. U međuvremenu sam obolela pa sam sinu dala ovlašćenje da mi podiže penziju. Kako sam mu dala karticu, više dinar nisam videla, a tome ima već desetak godina. Kao kučetu mi unesu hleb i nešto malo namirnica i ja se snalazim kako znam i umem”, ispričala je baka koja je želela da ostane anonimna.
Temom zanemarivanja starijih osoba bavio se portal „Jugmedia“. Udruženje žena “Lav” iz Pirota je u poslednjih nekoliko godina realizovalo brojne projekte koji se bave problemima ranjivih kategorija stanovništva u koje svakako spadaju ostarela lica. Članica Udruženja Snežana Manić kaže da je starost sama po sebi teška, međutim,u situaciji kad su roditelji ostavljeni i zaboravljeni od dece i bližnjih, onda ne postoje reči koje bi opisale tu patnju.
„Roditelji uglavnom imaju opravdanje za svoju decu (besparica, nezaposlenost, školuju decu, grade kuću…) i nerado govore o bilo kojoj vrsti zanemarivanja i zlostavljanja. Ipak, posle višemesečnog istraživanja, iskristalisalo se nekoliko problema koji su zajednički za većinu starih: nepostojanje Doma za starije u Pirotu (veliki broj starih lica u gradu se izjasnilo da bi samoću rado zamenili boravkom u domu), neadekvatna zdravstvena zaštita i zbrinjavanje prvenstveno dementnih lica kojih među starima ima mnogo, siromaštvo i besparica su prisutni u većoj meri među starima koji žive u selima.
U neformalnim razgovorima sa rođacima, prijateljima i komšijama ipak smo došli do saznanja da je nasilje nad starima prisutno, fizičko u manjoj meri, dok je ekonomsko poprilično zastupljeno. Možda zvuči nelogično, znajući kolike su penzije i koji broj starih prima minimalni iznos, ali nažalost sve više je penzionera koji izdržavaju decu i unučiće. Nekada to rade dobrovoljno, ali se dešava i da im novac uzimaju prisilom“, kaže Manić.
Manićeva je prepričala susret sa još jednom zlostavljanom bakom tokom istraživanja članica Udruženja “Lav” iz Pirota. Ova baka je imala dve ćerke, jedna je mlada preminula a druga se više puta udavala, a čak je i tukla svoju majku.
„Imali smo dve ćerke. Jedna je nažalost preminula mlada. Ova druga više puta se udavala, izrodila troje dece, a kako koje je rađala ostavljala ga je kod nas i odlazila dalje. Za očeve dečaka ne znamo gde se nalaze, majka se retko javlja, a još ređe dolazi. Prođe neki duži period, ona se pojavi, kobajagi će da preuzme brigu o deci, a onda se posvađa sa nama, pretuče me i ode“, rekla joj je baka.
(Izvor: Mondo / Jugmedia)