U jednoj kući u Bosni živelo je 7 jetrva i 43 dece, a svi su funkcionisali kao jedno – nikada se nisu posvađali.
Naša pevačica koja ima osmoro dece oduševila je javnost svojim porodičnim životom, a posebno činjenicom da njih desetoro žive u stanu u Novom Beogradu. Mnogi su komentarisali da je danas život u velikoj zajednici veoma težak, a priča jedne porodice iz Bosne pokazuje kako je sve moguće.
Naime, jedna porodica iz Brestovskog kod Kiseljaka živela je složno u velikoj zajednici. U staroj bosanskoj kući živelo je sedam jetrva i 43 dece. Kuća je još uvek u životu ali i vremenom se dosta istrošila i potrebno joj je renoviranje. Mnogo zanimljivih sudbina i priča veže se za ovu kuću, prenosi novinar Alen Avdić.
– Kuća je stara preko 300 godina. Nas je tu bilo 7 jetrva i od sedam jetrva je bilo 43 dece. Da je u ovoj kući bilo svađe neke ili tuče, nije nikada! – priča jedna od sestara.
Danas jetrve obično ne mogu jedna sa drugom, ali u ovoj porodici sedan jetrva u jednoj kući bile su kao jedno i nikada se nisu posvađale.
– Ja sam se tu rodio i ostario. Sedam jetrva je tu bilo, a ja nikad nisam primetio da su nekad bile ljute jedna na drugu. Možda je nekad među njima bilo trzavica, ali nije se moglo primetiti – objasnio je Marijan.
U ovoj kući bilo je mnogo članova, ali hrana im nikada nije bila problem. Uvek su znali da se snađu i svi su bili zadovoljni onim što imaju.
– Krompiruša pita, čorba i eto. Ko koliko ujagmi iz tepsije. Kasnije hleba i namažemo masti i beži.
– Sama sam sebi krojila odeću i sebi i mojima. Ranije si nekako bio srećan i nasmejan, nije moralo biti para, ali si bio srećan. I pričali su sa nama roditelji, za stolom dok jedemo.
Deca su od malih nogu imala svoja zaduženja i obaveze, a sve se postizalo uz dogovor.
– Mnogo znači da se sa decom priča i da se deca ne boje svog roditelja, mi se nikad nismo bojali ni mame, ni tate, iako je mama bila stroga. Imali smo slobodu, ali i poštovanje. Znalo se ko će krave čuvati, ko će u crkvu, ko će u školu… Mama je bila organizator porodice.
Uprkos tome što je život svakog od njih odveo na svoju stranu, oni se i danas pomažu i funcionišu kao jedno.
– Odmalena se to naučilo, tako su nas naučili kao decu. Uvek su nam govorili da jedno drugo trebamo poštovati. Čak i ako bude kakvih nesuglasica, to se ne iznosi, to se oprašta. Nikad nismo imali problema ni sa komšijama.
(Izvor: Stil)