Savi je nekoliko meseci kasnije otkriven još jedan melanom, ali ovoga puta na vreme, i taj drugi melanom mu ne zadaje nikakvu muku u životu
Da je pravovremenost presudna, potvrdio je i Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata obolelih od melanoma.
– Ja sam godinama išao na kontrolu, pre nego što sam se razboleo, ali mladež koji me je zamalo ubio bio je u kosi, pa se promena nije videla. Požalio sam se doktoru da mi nešto smeta i on je, dok je šišao kosu, video promenu i rekao mi da ništa ne brinem, da je siguran da je promena benigna. Nažalost, pogrešio je. Tada sam, pre 12 godina, počeo da se lečim od melanoma.
Savi je nekoliko meseci kasnije otkriven još jedan melanom, ali ovoga puta na vreme, i taj drugi melanom mu ne zadaje nikakvu muku u životu, piše Blic žena.
– Njega smo rešili za deset minuta, bukvalno, što najbolje govori o tome koliko je rano otkrivanje značajno. Kako bilo, posle dve godine lečenja, moj melanom (onaj prvi) je metastazirao i to je tada bila smrtonosna bolest. Na moju sreću, uključio sam se u kliničku studiju u Tibingenu i desilo se čudo. Dobio sam lekove koji su značajno odložili moj put u večna lovišta. Ja sam danas dobro, hvala Bogu, i kvalitet mog života je veoma dobar, živim skoro kao da sam zdrav.
Promena načina života je teška, ali neophodna
Na početku lečenja, obratio sam se Gospodu i od tada sam redovan u crkvi. Nije to bila jedina promena u mom životu, iako je najvažnija, promenio sam se u toj meri, što bi rekla moja homeopatkinja, da me ni smrt ne prepozna. Promenio sam posao, način ishrane, ponašanje, navike. Nije bilo lako, svako od nas voli način na koji živi i nije spreman da se menja. Za to je potrebna velika muka, isprčao je Savo za Žena.rs.
Kada je reč o psihološkoj podršci u našoj zemlji, on ističe da nije na visokom nivou.
– Nažalost je tako, ali ja sam imao sreće da sam išao kod psihoterapeuta i pre nego što sam se razboleo. Mnogo mi je pomogla psihoterapija, ali je problem što većina pacijenata nema mogućnosti da plaća tu uslugu koja je dragocena. Kada sam se lečio u Nemačkoj, bilo mi je omogućeno da radim sa psihologom koji je specijalista za onkološke pacijente, što je u velikoj meri olakšalo terapiju u tim najtežim danima.
Kada sam se razboleo, imao sam podršku porodice, prijatelja, psihoterapeuta, sveštenika, lekara… Mnogo ljudi mi je pomagalo ali niko od njih nije imao melanom.
Podrška sličnih je lekovita
Tek sa Udruženjem pacijenata obolelih od melanoma došli su ljudi koji boluju od iste bolesti i druženje sa drugim pacijentima bilo je izuzetno značajno i lekovito. Podržavali smo jedni druge, borili se… izgubio sam puno pacijenata u prethodnih deset godina i to je najteže, ali je i pored toga ta naša zajednička borba nešto što je trajno promenilo moj život. Na kraju, ako moram da dam savet ljudima, to je da čuvaju svoje zdravlje, da ne idu u solarijum i da se ne sunčaju, jer koža pamti i moramo da budemo dobri prema njoj.
Mesec borbe protiv melanoma
Udruženje pacijenata obolelih od melanoma i ove godine organizuje kampanju povodom meseca borbe protiv melanoma.
– I ove godine će kampanja trajati dva meseca, počela je na Đurđevdan i trajaće do Ivanjdana. Obićićemo desetak gradova u Srbiji i regionu i završiti našu turneju u Gračanici, ako Bog da. Razgovaraćemo sa građanima na tribinama, predstavljamo knjigu „Od mladeža do melanoma“, koja je zbirka pripovedaka naših pacijenata, kao i film koji smo snimili pre nekoliko nedelja, koji govori o tome kako sam se razboleo, lečio, osnovao udruženje pacijenata…
Fokus kampanje je na prevenciji, to jest pričamo o tome kako ne treba ići u solarijum i ne treba se sunčati. Moramo posle leta biti jednako beli kao što smo bili na kraju zime. Znamo da je teško boriti se protiv ustaljenih navika i želje ljudi, a pogotovo mladih žena, da imaju preplanuli ten, ali taj ten je znak da je naša koža oštećena. A koža pamti i posledice mogu da budu fatalne. Ono na šta građani treba da obrate pažnju su promene na koži i, ukoliko uoče te promene, bilo bi dobro da pobede strah i odu kod dermatologa. Ako lekari moraju nešto da otkriju, mnogo je bolje da to učine ranije nego kasnije.
(Espreso/Blic žena)