Metanije su telesni izraz vere, molitve, pokajanja, smirenosti, skrušenosti i pobožnosti.
Metanisanje u pravoslavlju predstavlja pokajanje koje je praćeno zemnim poklonom. Metanije su telesni izraz vere, molitve, pokajanja, smirenosti, skrušenosti i pobožnosti.
One su, naime, pokloni pred Gospodom i njegovim svetima.
U pravoslavlju razlikujemo male i velike metanije.
Mala metanija je poklon telom do pojasa, kada se stojeći sagnemo u struku tako da prstima ruke dodirnemo pod, i ponovo se uspravimo.
Velike metanije, poznate i kao „velika kolenopoklonjenja“, imaju izuzetno važnu ulogu u pravoslavlju i prevashodno predstavljaju čin dubokog pokajanja.
One predstavljaju i jedan od najvažnijih gestova pobožnosti i poniznosti vernika, a ujedno su i sredstvo kroz koje se vernici povezuju s Bogom, kroz molitvu, pokajanje i samospoznaju.
Velike metanije vrše se tako da se najpre prekrsti, onda rukama i kolenima padne na zemlju, pa čelom pokloni do zemlje. Posle toga bi se trebalo opet prekrstiti.
Ovaj poklon simbolizuje poniznost pred Bogom i istinsko priznanje vlastite grešnosti i pokajanja.
Pokajanje nije samo priznanje grešaka, već i iskreno nastojanje da se menja život u skladu sa Božijim zapovestima. Velika metanija pokazuje vernikovu spremnost da se odrekne svojih grešnih sklonosti i ponizno se vrati Bogu.
Sveti Isak Sirin je isticao da metanije nikad ne treba zanemarivati zato što one plaše i Satanu.
– Ne zanemaruj zemne poklone (metanija), jer to plaši Satanu. Znaj da će te mnogo napadati demoni kada počneš da se klanjaš svome Bogu.
Nijedna stvar u duhovnoj borbi nije uzvišenija od podvižničkog napora, koji toliko mrze demoni. Bivaju opaljivani kada vide da se hrišćani klanjaju pred Raspetim – isticao je Sveti Isak Sirin.
(Religija)