U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“ za četvrtak četvrte sedmice Velikog posta veliki duhovnik podseća na opasnosti popustljivosti prema telu i način na koji nas ona može udaljiti od dobra.
Sveti Teofan Zatvornik, jedan od najdubljih pravoslavnih duhovnika, u svom najznačajnijem delu „Mislima za svaki dan u godini“ ne ostavlja prostora za dvoumljenje – duhovna borba zahteva odricanje, a samosažaljenje vodi u greh.
Njegove reči za četvrtak četvrte sedmice Velikog posta donose snažnu pouku: „Ko žali prut, mrzi sina svoga; a ko ga ljubi, kara ga za vremena.
“ Međutim, kako kaže svetitelj, ovo se ne odnosi samo na vaspitanje dece, već pre svega na nas same. Popustljivost prema sebi otvara vrata slabostima, dok stroga disciplina drži dušu postojanom u dobru.
“Ko žali prut, mrzi sina svoga; a ko ga ljubi, kara ga za vremena (Prič.13,24). Ostavimo decu, i pogledajmo na sebe.
U odnosu prema svakom, to znači: ne štedi sebe, nego se kažnjavaj na vreme. Samosažaljenje je koren svih naših saplitanja u greh.
Onaj ko ne snishodi sebi, uvek je utvrđen u dobru. Iznad svega je potrebno da se telo drži u strogoj disciplini, budući da je sluga bez razuma.
Kada ga more, ono je mirno, a čim mu se da samo mala olakšica – odmah pokazuje kandže i seva očima pohote. Ipak, dobro je što barem ne govori.
Ali, telu se ipak mnogo pridaje i izmišljaju mu se svakakve ugodnosti. Čak i nauka ne može bez toga. No, kakva mi je to samo nauka?”
(Religija)