Prema učenju Crkve, prava vrednost života nije u gomilanju materijalnog bogatstva, već u bogatstvu duhovnom.
U pravoslavlju, smirenje je jedno od najvažnijih vrlina koje vernici teže da postignu tokom svog života.
Smirenje, kako ga vidi pravoslavna tradicija, nije slabost ili poniženje, već snaga koja se ogleda u sposobnosti da se čovek uzdrži od samohvale, da ne gaji gordost i da svoje srce otvori za Božiju volju i volju drugih ljudi.
Smirenje u pravoslavlju ne podrazumeva samo odricanje od gordosti i sujete, već i duboko razumevanje i prihvatanje vlastite nesavršenosti pred Bogom.
U tome je njegova snaga – smireni vernik ne traga za priznanjem i odobrenjem drugih, već se prepušta vođstvu Božijem.
Iako danas mnogi teže bogatstvo koje donosi materijalnu sigurnost, Crkva uvek ističe da treba težiti smirenju, jer ono pruža duhovnu stabilnost, koja je dugoročno mnogo vrednija.
Prema učenju Crkve, prava vrednost života nije u gomilanju materijalnog bogatstva, već u bogatstvu duhovnom.
Prepodobni Siluan Atonski je to istakao i u jednoj svojoj misli:
„Ima bogatih i silnih koji bi dali mnogo da vide Gospoda ili Njegovu Presvetu Majku, ali Bog otkriva sebe ne bogatstvu, već smirenoj duši…
Svaki čovek, i najveći siromah, može postati smiren i spoznati Boga Duhom Svetim. Za to nije potreban ni novac ni imanje. Potrebno je samo smirenje.
(Religija)