Zaboravljate šta znači biti pojedinac; jer se čitavo vaše postojanje sada vrti oko tog deteta.
Jedna mama je na Fejsbuku objavila objavu u kojoj kaže da je zbog deteta izgubila sopstvenu individualnost, jer se sada apsolutno sve vrti oko njega. Priznala je i da je ljubomorna kada vidi mame koje su zaposlene…
Mama Bridžit En objavila je njenu fotografiju kako plače na Fejsbuku sa snažnim natpisom u kome je istakla da je luda.
Njena objava je podeljena više od 55.000 puta i ima više od 21.000 komentara, što jasno pokazuje da je poruka odjeknula među ljudima, a podelio ju je Mother.ly, nakon čega je uklonjena. U komentarima, mnoge mame, kako zaposlene, tako i mame koje ne rade, dele koliko je teško odgajati malu decu i pokušavaju da postignu sve ostalo što treba postići u jednom danu.
U njemu ona opisuje zablude koje ljudi imaju o mamama koje žele ili moraju da ostanu kod kuće sa svojim mališanima i kako zapravo izgleda stvarnost.
„Svi misle da je lako biti majka koja ostaje kod kuće puno radno vreme, da smo srećne što ne moramo da radimo, da smo lenje, da to nije „pravi“ posao, pa nemamo na šta da se žalimo. Ali istina je da sam usamljena i preplavljena.
Ne možete ništa sami: ni da idete u kupatilo, ni da uživate u šoljici kafe, ni da čitate, ne možete ni da budete sami dok perete izmet iz pantalona treći put tog dana, a da neko ne plače ili vrišti kod vaših nogu.
Ne možete da napravite pauzu osim ako ne spavaju, a pauzu tada koristite za čišćenje. Pokušavate da smislite načine da zabavite nekoga bukvalno 12 sati dnevno.
Danima nosite istu odeću koja miriše na znoj i suze jer je već umrljana i nema smisla uništavati još odeće.
Zaboravljate šta znači biti pojedinac; jer se čitavo vaše postojanje sada vrti oko tog deteta. Gledate zauzete mame i postajete ljubomorni jer želite da imate izgovor da razgovarate sa odraslima bez prekida.
Ponekad se zaključam u kupatilo i vrištim u peškir dok plačem jer mi treba sekund da dođem do daha; a onda mi dete pokuca na vrata kako bi ušlo, priznala je Bridžit.
A posle toga, poslednje što joj treba su pitanja „zašto plačeš, kada sediš kod kuće po ceo dan?“
,,I ja sam osuđivala domaćice, ali sada ih razumem. Svi oni koji su vam obećali da će vam pomoći su nestali, a vi ste ostali sami sa osećajem neuspeha. Moja kuća nije čista, moja odeća nije čista, suđe nije oprano. Već sam danas vrištala, plakala i osećala se tako prokleto krivom, zaključila je ona i rekla: „Sama sam i usamljena. Pozovite druge žene poput mene i pitajte ih kako su. Nisu dobro.“
(NajŽena)