Džun i Dženifer Gibons bile su identične bliznakinje rođene 1963. godine na Barbadosu. Nedugo nakon njihovog rođenja roditelji su se preselili u Vels, gde su curice bile izložene svakodnevnom maltretiranju u školi zato što su bile jedine crnkinje.
Međutim, ni sve to nije ni približno toliko neobično kao činjenica da bliznakinje nisu razgovarale s bilo kim drugim. Međusobno su razgovarale specifičnim jezikom koji niko drugi nije razumeo. Zbog maltretiranja u školi sve više su se okretale jedna drugoj.
Očajni roditelji poslali su ih u različite škole kako bi pokušali da ih nateraju na normalnu komunikaciju. Razdvojene su postale katatonične. U strahu za njihovo zdravlje, roditelji su ih vratili kući gde su se još više zatvorile.
Bizarni dnevnici
Godinama su živele u svojoj sobi i samo su međusobno komunicirale. Često su i pisale. Sva njihova autorska dela ticala su se seksa i kriminala. Pokušavale su da objave zbirke kratkih priča, ali nisu imale previše uspeha s time. Iz tog vremena ostali su zabeleženi i njihovi dnevnici.
Džun je napisala:
– Niko ne pati kao ja, ne sa sestrom. S mužem, da. Sa suprugom, da. S detetom, da, ljudi pate. Ali ova moja sestra, mračna senka mog života, jedina je moja muka.
Iako su bile bliznakinje, rođene u tek deset minuta razmaka, postajalo je veliko neprijateljstvo između njih. Dženifer je bila uverena da je starija Džun u svemu bila bolja i pametnija, a Džun je osećala tu ljubomoru.
– Ona želi da smo jednake. Ima pogled ubice u očima. Dragi Bože, ja se nje bojim. Ona nije normalna i zbog nekoga tone u ludilo. Zbog mene.
Dženifer je beležila slične jezive priče u svom dnevniku.
– Postali smo smrtni neprijatelji. Osećamo kao da zračimo smrću i iritiramo jedna drugu. Kažem sama sebi: Je li moguće rešiti se vlastite senke? Da li bih umrla bez vlastite senke? Bez senke, da li bih mogla normalno da živim ili bih umrla? Bez senke kojoj na licu vidim prevaru i ubistvo – zabeležila je Dženifer.
Okretanje kriminalu
Nakon neuspeha s knjigama odlučile su da žive u normalnom svetu, ali i dalje su komunicirale samo jedna s drugom. Budući da nisu postale slavne zbog knjiga, odlučile su da slavu steknu na drugi način. Okrenule su se kriminalu.
Uglavnom je tu bila reč o sitnom kriminalu, ali kad su počele da pale napuštene zgrade, sudstvo je odlučilo da ih zatvori. Određeno im je psihijatrijsko lečenje u notornoj bolnici Brodmur gde samo najokoreliji kriminalci odlaze na lečenje.
Po dolasku u Brodmur šokirale su i lekare. Nekoliko puta se dogodilo da bi se jedna sestra gušila u hrani, a druga je gladovala. 11 godina su provele tamo i s vremenom su se sprijateljile s novinarkom Mardžori Volas koja je o njima napisala i knjigu.
Na kraju su lekari odlučili da je vreme da bliznakinje prebace u kliniku poluotvorenog tipa. Volasova je u knjizi napisala da je tokom poslednje njene posete Dženifer kao grom iz vedra neba rekla:
– Mardžori, moram da umrem.
Kad ju je upitala zašto mora da umre, Dženifer je rekla:
– Tako smo odlučile.
Misteriozna smrt
U maju 1993. godine, kada su bliznakinje imale 31 godinu, prebačene su u bolnicu kasvel. Čim su došle, lekari su primetili da Dženifer ne diše. Hitno su je prebacili u bolnicu, ali je preinula u putu. Uzrok smrti bio je akutni miokarditis, upala srčanog mišića.
Lekari nisu pronašli nikakav otrov u organizmu i jednostavno nisu imali pojma kako je naizgled zdrava osoba preko noći umrla, prenosi portal Lineup.
(Žena)