U braku ili vezi najgore je stalno sumnjati u partnera. To izjeda dušu, čini nas nervoznim, anksioznim, frustriranim i manje vrednim. Ako se prepoznajete u ovome, zapitajte se zašto to zapravo radite i gde je suština problema među vama?
Jer, kad nekog volite, imate poverenja u njega da nema skrivene namere, da vas neće izdati i da vam iza leđa neće uraditi ništa što bi vas na bilo koji način povredilo. Ne cupkate kada ostanete sami na neko vreme i ne zivkate ga svaki čas, kad je na poslu ili na druženju s prijateljima, da ga pitate gde je, šta radi i kada dolazi kući.
Jednostavno, ako je među vama sve u redu, nema ama baš nikakvog razloga da stalno strahujete kad nije u našem vidokrugu i da sumnjate da mu je s drugima bolje nego s vama. Tako ponižavate sebe u njegovim očima zbog frustriranosti.
Kad volite nekog, ne pokušavate da kontrolišete svaki aspekt njegovog života i ne manipulišete kako bi vam udovoljio u svemu, kako biste dobili njegovu pažnju i potvrdu da vas voli ili uvažava.
Ne prisiljavajte ga da oseća krivicu ako ima planove koji ne uključuju vas i ne terajte ga da otkazuje dogovore jer ste vi u kući zbog toga napravili bespotrebnu dramu. Ne pokušavajte na silu da budete centar njegovog sveta i ne ograničavajte mu slobodu.
Partner je individua baš kao i vi. Iako ste skladan i čvrst par, treba da budete jaki i kao pojedinci. Jer svaka osoba ima pravo na sopstveni život, a to čak može biti i korisno za oboje. Nije potrebno da budete vezani jedno za drugo 24 časa dnevno sedam dana u nedelji. Jer to guši i naprosto – nije normalno. Zato ne dozvolite da vam se ceo život vrti samo oko partnera.
Ne postavljajte partneru pravila kako treba da se ponaša, čini ili govori, jer će ga to odbiti od vas.
Postavite zdrave granice i jasno recite koja su vaša očekivanja, jedino tako možete napraviti dobar sporazum, koji neće loše uticati ni na vas ni na njega. Važno je da zna šta vas može povrediti ili uzrujati.
Ali ne postavljajte mu pravila kako treba da se ponaša, čini ili govori, jer će ga to odbiti od vas. Vi niste njegov šef, roditelj, a ni dadilja, već životni partner, prijatelj, ljubav… Zato mu ne dišite za vrat i ne pokušavajte da ga pretvorite u nekog drugog. Volite ga upravo takvog kakav jeste, jer ste se u to valjda i zaljubili.
(Stil)