Kada je 1979. godine razorna poplava pogodila rečno ostrvo Madžuli u Indiji, sve je nestalo – drveće, životinje, biljke.
Tada šesnaestogodišnji Džadav Pajeng nije mogao da zaboravi prizor mrtvih zmija i drugih životinja koje su uginule. U tom trenutku odlučio je da nešto mora da se promeni.
Dok su njegovi vršnjaci bili zaokupljeni drugim stvarima, njega je mučila misao: „Danas su zmije, životinje i džinovsko drveće mrtvi zbog prirodne katastrofe.
Sutra se isto može dogoditi i čoveku“. Zato je, bez novca, pomoći ili znanja, ali sa jasnom idejom, počeo je da sadi bambus. Dan za danom, godinu za godinom.
Danas, više od četiri decenije kasnije, na tom mestu raste šuma veća od 1.300 hektara.
Rabindranat Tagore je jednom rekao: „Ako niko ne odgovori na tvoj poziv za plemenitim ciljem, idi sam“. Ova rečenica najbolje opisuje putovanje tada mladog Džadava.
Nakon poplave 1979. dok je šetao obalom reke Brahmaputre, Džadav (62) je video kako su mnoge zmije i druge vodene životinje uginule.
Ovaj prizor ga je duboko potresao te je u potrazi za rešenjem posetio zajednicu Deori, udaljenu 5 kilometara.
Razgovarao je sa starijima u zajednici i pokušao da dođe do tradicionalnog znanja. Predložili su mu da počne sa sadnjom trave Uska (vrsta bambusa) na ostrvu.
Džadav je živeo u kući Anila Bortakura, poznatog sudskog službenika iz Džorhata. Boravak kod tako obrazovanog čoveka imao je ogroman uticaj na formiranje njegovog razmišljanja.
Tokom tog perioda upoznao je i dr Džadabeša Baruu, poznatog poljoprivrednog naučnika iz Gornjeg Asama koji ga je naučio da sadnja stabla nije dovoljna – treba ga negovati, beležiti i pratiti njegov razvoj.
Pajeng je tada u svojoj glavi razvio plan: pošumljavanje. Ali to je bio veliki projekat koji je zahtevao sredstva i ljude. A on je znao da bi malo ko slušao šesnaestogodišnjak.? Ipak, pokrenuo je revoluciju.
Hrabra odluka
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Te iste 1979. godine, Džadav Pajeng doneo je hrabru odluku – napustio je školu kako bi se posvetio svom cilju. Bez finansijske pomoći, bez podrške okoline, počeo je da sadi bambusove sadnice na peščanim sprudovima.
Postavio je sebi cilj: 100 sadnica dnevno i posvećivao 5 sati dnevno tom radu. Pošto je poticao iz siromašne porodice, prodavao je kravlje mleko na pijaci da bi kupovao sadnice.
Putovao je po 3 kilometra da donese vodu za biljke. Vremenom je počeo da sadi i drugo drveće: mango, džekfrut, džamun…
Kako su stabla rasla i rađala plodove, dobijao je seme za nove sadnje. Godine istrajnosti i rada donele su uspeh. Nakon tri decenije, ostrvo je pretvoreno u gustu šumu površine 550 hektara.
Pajeng nije samo obnovio šumu – udahnuo joj je novi život.
Pravi uspeh njegovog rada postao je vidljiv kada su se u šumu vratile ugrožene vrste – tigrovi, slonovi, migratorne ptice, zmije, divlje svinje… našli su novi dom.
Šuma nazvana po njemu
Jadav Molai Payeng, known as The Forest Man of India, has single-handedly turned 550 acres of barren land into a green forest. It is now designated a reserve and a home to elephants, birds, rhinos & tigers. pic.twitter.com/mrwtM3C3nI
— GOOD (@good) September 23, 2022
Oduševljeni lokalci nazvali su šumu „Molai Forest“, po Pajengovom nadimku – Mola (što na asamskom znači „rotkvica“). Danas u toj šumi živi oko 115 slonova – a broj i dalje raste.
Pajeng nema formalno obrazovanje, ali njegovo botaničko znanje je ogromno. Poznaje svako drvo, svaku biljku, brine o njima kao o svojoj deci.
„Baš kao što mi govorimo, i drveće govori – kroz lišće. Razgovaraju sa vetrom. Osete vlagu u vazduhu i zaustave oblake da na njih puste kišu“, rekao je on.
Dobio titulu „Šumski čovek Indije“
Godine 2012, Džadav Pajeng je dobio titulu „Šumski čovek Indije“.
U proteklim godinama nagrađen je od strane brojnih domaćih i međunarodnih institucija. Ipak, nijedna nagrada nije promenila njegovu ličnost – ostao je skroman, ponizan čovek koji i dalje svakog dana radi na svojoj misiji – da proširi šumu Molai na 2.000 hektara.
Jadav „Molai“ Payeng know the man and his work
— Dr. Aviseka🐘 (@aviseka) June 18, 2022
Miran život ispunjen samozadovoljstvom
Kažu da Mišing zajednica iz šume kupuje samo tri stvari: šibice, so i kerozin. Sve ostalo dobijaju iz šume.
I nakon ženidbe, Pajeng i njegova supruga sa troje dece žive u jednostavnoj kući (sanggar) u samoj šumi. Vode skroman, srećan život. Prodaja mleka je njihov jedini izvor prihoda.
Njegova rutina se ne menja – budi se u zoru, pojede doručak koji mu žena pripremi, spakuje sadnice i kreće čamcem da sadi nova stabla.
Njegov način života i principi zaista ga čine najdostojnijim da nosi titulu „Šumski čovek Indije“.
(Blic)