Još od davnina je ustaljeno verovanje ako se crveni konac veže oko ruke, može da spase i zaštititi od bilo kog uroka.
Zbog toga roditelji tek rođenim bebama oko ruke vezuju crveni konac ili stavljaju brojanicu, često ne razmišljajući da li to detetu smeta i otežava puzanje.
Pažnju na to skrenula je jedna korisnica Tvitera koja je podelila objavu Hristine Andrašević, diplomiranog fizioterapeuta.
„Od deset beba čije mi snimke šaljete, 9 ima brojanicu… Ne preterujem… I zato apelujem na mame! PRESTANITE DA IM STAVLJATE BROJANICU NA RUKE! SMETA NJIHOVOJ POKRETLJIVOSTI! Na ovoj slici možete da vidite razliku u položaju oslonac na pod i otvaranja šake (i ne otvaranja šake) Nemojte davati detetu stimulaciju na ruci koja mu nije potrebna..jer će se ta ruka drugačije kretati od prirodnog! A to vam ne treba! PS. Sa aspekta pravoslavlja, brojanica služi da se broje molitve, a sigurna sam da to bebe ne rade ..manite se uroka…skupljena šaka ili nemogućnost dobrog oslonca na ručno zglob je veći problem!“, istakla je Hristina.
U vezi sa ovom temom kontaktirali smo prim. dr Ružu Bajić, specijalistu pedijatrije iz Beograda koja se složila da brojanica na bebinoj ruci nije najpametnija odluka.
– Stavljanje brojanice na bebinu ruku pre svega nije higijenski. Osim toga, može se desiti da se brojanica u toku noći otkači i da beba proguta perlicu, stavi u nos…, kaže za Espreso doktorka Bajić.
Podsetimo, Vladika Nikolaj Velimirović osudio je nošenje crvenog konca kao najgore sujeverje koje onome ko ga nosi može doneti više štete nego nekakve zaštite. Evo šta je rekao:
„Bog pomog’o! Ovde se radi o sujeverju – vera u slepi slučaj. Dakle, u pitanju je paganizam! Današnji hrišćani su sveli svoju veru na papir – krštenicu! A svojim postupcima i ovakvim poduhvatima svedoče da su daleko od istine.
Jevanđelju i da traže pomoć od sebi nepoznatih sila.
Vrag se dosetio kako da skine sa vrata krštenik – krsno znamenje (krst časni) i zameni crvenim koncem, poput amajlije, kao kakve zaštite protiv uroka! Od 100% novorođene dece, otprilike 95% nosi, odlukom svojih roditelja, do krštenja „crveni beleg“ iliti končić, a to je, navodno, zaštita dece.
Prava zaštita je, zapravo, jedino moguća, kada svešteno lice pročita molitvu znamenja po rođenju prvog i osmog dana, ujedno i blagoslovenom vodom, prinova tj. dete, se okupa i priprema po navršenju od 40 dana za krštenje, a majci deteta molitvom u priprati hrama čita molitva Očišćenja nečistote po porođaju.
U praksi novozavetne crkvene istorije istog dana dete treba da se krsti. Međutim, retko ko poštuje to pravila po isteku od 40 dana, nego hiljadu prepreka, iskoče, da tako kažemo, a to je čista umotvorina baba koje proriču, zapovedaju, gledaju u sudbinu i izmišljaju stvari. Na žalost narod njih više sluša nego Boga i Crkvu. Dešava se da je najčešće prestupna godina, pa ne valja da se krsti te godine, onda kum sad ne može ili živi u inostranstvu, pa kad dođe onda tek dete da se krsti. Onda je neko u familiji umro, pa ne valja, i tako dalje.
Sve ovo vreme iščekivanja za krštenje deteta oni veruju da dete štiti crveni konac. To je, kao što vidite, propast, kako se plitko razmišlja,
Ogromno neznanje i veliki mrak je pokrio dušu našeg srpskog naroda. Moja malenkost obavezno izgrdi na krštenju roditelje i kuma kad ugledam na ruci deteta crveni konac i da su se usudili da sa tim koncem crvenim se ponose kad dođu u manastir na krštenje i pretrpe sramotu kad makazicama odsečem, bacim na pod i zgazim konac, pre nego počnem svetu tajnu krštenja.“
(Izvor: Espreso)