Porođaj je jedno od najintimnijih i najupečatljivijih iskustava u životu žene, ali ponekad postane i pravo iznenađenje za čitav tim u porodilištu.
Ne govorimo ovde o medicinski složenim slučajevima, već o onim trenucima koji lekare i babice nasmeju, obraduju ili zauvek ostanu u njihovom sećanju.
Evo nekoliko istinitih priča koje su ispričale iskusne akušerke i ginekolozi.
Nina Kuznjecova, akušer-ginekolog i načelnica operaciono-porođajnog odeljenja jednog ruskog porodilišta, priseća se situacije koja je sve zatekla: „Pred sam kraj porođaja, zamolili smo pacijentkinju da diše brzo i glasno, kao parovoz.
I taman kad je krenula nova kontrakcija, ona je iz sveg glasa uzviknula: ‘Tuu-tuuu!’ Svi smo prasnuli u smeh.“
Beba kao poklon
Marina Šalimova, akušer-ginekolog otkriva kako je ranije bio uobičajen jedan specifičan lek — Viadril, koji je ženama omogućavao da tokom porođaja praktično spavaju.
„Dešavalo se da žene rode, a da se ne probude! Jednom mi je na ulici prišla mama sa kolicima i rekla:
‘Zaspala sam, a kad sam se probudila, beba je već bila tu. Bilo je toliko lepo da sam odmah poželela drugo dete!’“
Nije sve u lekovima — ima i momenata pravog planiranja.
„Jednoj ženi je zakazan carsko rez, ali su joj kontrakcije počele baš uoči suprugovog 40. rođendana. Zamolila nas je da malo sačekamo, da dete stigne tačno na njegov rođendan.
U ponoć i pet minuta, beba je došla na svet — poklon kakav se ne zaboravlja.“
Mame i bebe koji razgovaraju
Nana Tetruašvili, akušer-ginekolog, pamti dva neverovatna primera.
„Jedna mama je, dok su joj bebu nosili na obradu, tiho govorila: ‘Arsenije, mama je ovde, ne brini.’ To nas je sve dirnulo.
A druga žena, inače spisateljica, odbila je analgeziju i u jednom trenutku, gledajući u prazno, izgovorila: ‘Vidim je… dolazi… evo je…
Zdravo, bol!’ Tad nam je bilo jasno da je porođaj ušao u završnu fazu, “ ispričala je Nina za ruske medije.
Božićna bajka
Svetlana Mihsin, akušer-ginekolog opisuje pravu božićnu bajku:
„Na Badnje veče počeo je porođaj, a na Božić su se rodile tri prelepe devojčice. Znali smo da nosi trojke, ali da će baš na taj dan da odluče da dođu na svet — to niko nije mogao ni da zamisli.“
Druga priča je daleko manje svečana, ali jednako nezaboravna:
„Mladu pacijentkinju je usred noći počeo da steže stomak, ali nije nikom ništa rekla — čekala je da ‘stvarno zaboli’.
Onda je počela da trči u toalet, misleći da je ‘zove velika nužda’. U jednom trenutku videla je između nogu čudan balon i pozvala babicu.
Skočili smo i stigli taman na vreme — beba je stigla direktno u sobu, pred svim ostalim trudnicama koje su prvo bile šokirane, a onda rekle: ‘I mi bismo ovako da rodimo, bez problema!’“
Porođaj na lopti
Nina Uljanova, akušer-ginekolog i šefica postporođajnog odeljenja, prisetila se pacijentkinje koja je došla u porodilište sa velikom crvenom loptom:
„Rekla je da joj je tako lakše da se porađa. Isprva smo se smeškali, ali nije joj trebalo ni analgetik. Kad nas zove, uvek se predstavi kao ‘ona koja je rodila na lopti’.“
A emocije ne poznaju granice:
„Imali smo porodilju koja je neprestano plakala. Brinuli smo da nešto nije u redu, a ona je rekla da joj suze pomažu. Kada je beba stigla, opet suze, ali od radosti.“
I, za kraj — pesma i igra:
„Jedna žena nas je pitala da li sme da peva tokom porođaja. Rekli smo da naravno sme i počeli da pevamo s njom: ‘Od osmeha dan je lepši…’ Zatim je ustala i počela da igra trbušni ples.
Tako je provela ceo prvi, najduži deo porođaja – pevajući i igrajući, sa osmehom.“
(Žena)