Miloš Kuprešanin primio je vest o smrti njegovog deteta dok je bio na putu za UKC Republike Srpske, u Banjaluci
Aleksandra Blagojević se porodila u osmom mesecu trudnoće, a njeni roditelji i suprug tvrde da je beba umrla nakon porođaja
“Zovem iz Kliničkog centra da vas obavestim da je vaše dete jutros preminulo”, ovo je vest koju je Miloš Kuprešanin primio 8. septembra 2018. dok je bio na putu za UKC Republike Srpske, u Banjaluci, sa namerom da supruzi Aleksandri, koja se tek porodila, odnese lekove.
Aleksandra je u osmom mesecu trudnoće rodila devojčicu Saru, za koju su doktori i sestre rekli da je proplakala, da je živa.
Dva dana nakon toga saopštavaju im da je beba umrla, naveo je u svom dokumentarnom filmu “Gde je Sara” Centar za istraživačko novinarstvo (CIN).
Devojčicu, kako tvrde roditelji u filmu, navodno, sahranjuju bez pitanja i njihove saglasnosti.
Miloš i Aleksandra od tada su u potrazi za njenim posmrtnim ostacima, koji, kako su rekli, nisu pronađeni na mestu gde je rečeno da je beba sahranjena.
“Trudnoća je bila uredna, a onda…”
Priča počinje kada Aleksandra u 7. mesecu trudnoće odlazi na redovnu kontrolu kod svog ginekologa koji ustanovljava da ima višak plodove vode.
Upućuje je na UKC RS da obavi ekspertni ultrazvuk. Doktorka joj potom, tvrdi Aleksandra, saopštava da hitno mora u Beograd jer “njihovi doktori neće to da rade”, ne objašnjavajući na šta misli, navodi se u dokumentarnom filmu CIN-a.
– Tokom noći bude me i ponovo rade CTG. Da bi 6. septembra rekli da sam dobila kontrakcije i da treba hitno da idem na carski rez.
Kao prevremeni porod. Kada je to završeno nisam čula dete da plače. Videle sam samo babicu da izlazi na vrata sa detetom u naručju.
Drugi deo ekipe zašiva ranu i pojavljuje se doktor koji govori: Aleksandra, čestitam, dobili ste devojčicu. Teška je 1,9 kg, duga 45 centimetara.
Proplakala je, prodisala je. Stavili smo je u inkubator, sve je u redu – ispričala je Aleksandra ekipi Centra za istraživačko novinarstvo, u potresnom dokumentarnom filmu „Gde je Sara“.
Da je Sara rođena živa, doktori i sestre saopštili su i njenom ocu, ali i Aleksandrinim roditeljima koji su čekali u hodniku. Drago Blagojević, Aleksandrin otac, kasnije je uspeo i da vidi devojčicu.
“Bila je tamnoputa kao Aleksandra”
– Imala je kosicu tri centimetra. Tamnoputa kao Aleksandra – priseća se.
Međutim, već 7. septembra doktorka roditeljima, kako tvrde, saopštava da su se desile “određene komplikacije” i da bi dete trebalo u Beograd, jer Sari nedostaje deo probavnog trakta….
Kasnije je roditeljima na UKC rečeno da je Sara 11. septembra odvezena i sahranjena na Novom groblju u Banjaluci.
U grobu pronašli samo flašu od Koka-kole
– Oni su mrvi hladni uzeli nečiju svojinu, radi se o detetu, i sahranili kao NN lice – šokantno je saznanje do koga je došao otac.
A onda sledi novi užasan zaplet. Na Novom groblju im je rečeno da njihova beba nije tamo, nego na Pobrđu u Banjaluci. Tražili su i dobili odobrenje za ekshumaciju.
U grobu gde je navodno sahranjena mala Sara, kako tvrde roditelji, pronašli su samo praznu plastičnu flašu od koka-kole i medicinsku rukavicu!
Potom su iskopali i grob pored, ali DNK ostaci nisu bili Sarini. Usledio je odlazak u policiju, pa u tužilaštvo koje nije smatralo da treba da pokrene istragu.
Sarina majka Aleksandra Blagojević i otac Miloš Kuprešanin godinama bezuspešno traže grob svog deteta, a poslednjih godinu dana su im se u potrazi pridružili novinari Centra za istraživačko novinarstvo (CIN).
Kamere su pratile Aleksandrinu i Miloševu borbu sa preprekama sistema, ali oni ni uz novinarsku podršku nisu uspeli otvoriti sva zatvorena vrata preduzeća, ustanova i institucija koje su bile povezane sa njihovom tragedijom.
Generalni direktor UKC Vlado Đajić odbio je da sa novinarima CIN razgovara na ovu temu.
(Blic)