Još se seća bolova i molbe sestri da je vodi u porodilište, na šta joj je ona odgovorila da nije još vreme
Istraživanje Centra za mame pokazalo je da svaka deseta žena nikada više ne želi da postane mama zbog lošeg iskustva koje je imala u porodilištima. Vesna Džamić i Vesna Peter doživele su akušersko nasilje, jedna u porodilištu u Beogradu, druga u porodilištu u Pančevu.
Vesna Džamić (33) iza sebe ima dve trudnoće, dva spontana pobačaja. Kaže da joj je posebno bilo teško kada su je u porodilištu stavili u sobi sa trudnicama, što je išla hodnicima gde je mogla da vidi mame sa bebama, a ona je svoju izgubila. „Nije u redu da ja to gledam, ali i to kroz šta ja prolazim ne treba da gledaju trudnice koje čekaju porođaj“, ispričala je Vesna.
Još se seća bolova i molbe sestri da je vodi u porodilište, na šta joj je ona odgovorila da nije još vreme, a ako se desi da krene plod da ga izbaci medicinskom lopatom u toalet i da je pozove.
„Rekla sam joj da ja ne želim to da radim, da ne želim da vidim mrtvu bebu. Kada su me spustili u porodilište skoro dva sata niko me nije obišao da vidi šta radim. Molila sam ih da me umiju, da ću se onesvestiti od bolova, ali se niko nije pojavljivao. Dođu, pogledaju da li sam izbacila plod i odu. Ujutru su me sestre povele u kupatilo da se istuširam. Tu sam se onesvestila. Sestra je počela da viče na mene kao da sam ja to namerno uradila“, seća se Vesna bolnog iskustva.
Poniženje je doživela i Vesna Peter, samo u drugom porodilištu – u Pančevu. Porodila se 2018. godini i na svet donela devojčicu.
„Krenulo je po zlu, jer su me ostavili samu na stolu. Povremeno su samo proveravali otkucaje srca bebe. Beba se zaglavila i odjednom se oko mene našlo pet, šest ljudi. Jedan lekar mi je legao na stomak, druga doktorka je pokušavala bebu da izvuče. Kada sam počela da se porađam jedna od njih je rekla „Bože kako je debela“. Tražila sam epiderul, anesteziolog je došao pogledao moj karton i rekao da meni neće dati epidural iz njemu znanih razloga“, seća se ona.
O temi akušerskog nasilja nisu bili voljni da razgovaraju u Ministarstvu zdravlja, ali ni u najvećem porodilištu u Srbiji. O ovoj temi javno žele da govore samo žene koje su bile žrtve i aktivistkinje koje se bore da se situacija promeni.
Jovana Ružičić iz Centra za mame kaže da je akušersko nasilje tema koja se tiče svake žena koja razmišlja o rađanju ili je rađala. To udruženje se već deset godina bori da se stvari promene, ali pomaka skoro da nije bilo.
„Za ovih deset godina poslali smo puno mejlova, zakucali na mnoga vrata, a dobili samo neka uveravanja i puno ignorisanja. Kada se podvuče crta rezultati su minimalni, gotovo da ih nema. Ovo nije problem koji postoji poslednjih 10 godina, već više decenija“, priča ona.
Napominje da je akušersko nasilje svaka bolna metoda koju lekar ili babica primenjuju, skakanje po stomaku, ali i uvrede koje porodilje trpe na porođaju ili posle njega, vikanje. „Žena u porodilištima nema ohrabrujuću atmosferu. U porodilištima se rađaju bebe, ali i mame“, navela je ona.
Često se ženama koje se žale na akušersko nasilje spočitava da su razmažene, a zaboravlja se da su one tada u osetljivom životnom periodu, kada ih je potrebno ohrabriti i reči kao što su „možeš ti to“, „hajde sada“. Ružičić kaže da u porodilištima mora da postoji sistem koji funkcioniše, da su definišu procedure dobre komunikacije sa pacijentkinjama.
„Naše zdravstvo ima puno problema. Imamo decenije zanemarivanja, malih plata, predugih smena. Sve to razumemo. Imamo fantastične lekare i babice, ali imamo i one koji nisu takvi. Danas se vrlo dobro zna kod koga treba da završiš na stolu i kod koga treba sve da uradiš da ne dođeš“, rekla je ona.
Od kada je počelo javno da se govori o ovom problemu, svi se slažu da je potrebna ozbiljna edukacija zdravstvenih radnika kako se razgovara sa trudnicama i porodiljama u porodilištu.
„Žena treba da zna koja su njena prava. Zakon o zaštiti pacijenata kaže da svako treba da zna šta se dešava nad nihovim telom“, objasnila je Ružičić.
Na Fejsbuku je pokrenuta stranica „Stop akušerskom nasilju“, a advokatice su pokrenule grupu besplatne pravne podrške ženama žrtvama akušerskog nasilja. Fejsbuk grupa „Stop akušerskom nasilju“ danas broji više od 4.000 članica.
(Espreso/Euronews Srbija)