Olgica Novičić iz Beograda imala je 29 godina kada je zatrudnela sa svojim tada tri godine mlađim partnerom, koji se uplašio roditeljstva i Olgicu i njihovo još nerođeno dete napustio istog trena kada je saznao da će postati otac.
Od tada Olgica sama brine o sinu Strahinji i za sebe kaže da je veliki borac i srećna žena, koja ne voli patetiku uprkos svim nedaćama. Preživela je i moždani udar, a nakon toga joj je dijagnostikovan benigni tumor na hipofizi.
– Mi smo bili u vezi četiri meseca i kada se desila trudnoća, rekao mi je: „Hajde da abortiraš, ja ću sve da platim“. To za mene nije dolazilo u obzir, ja sam želela taj dar, želela sam da imam dete. Kao već zrela osoba, odlučila sam da se borim za tu ljubav koja raste u meni – kaže Olgica (50).
Strahinja nikada u životu nije upoznao oca, iako je jednom pokušao, dok sada više nema ni želju. Jedino ga zanima da li ima braću i sestre.
– Njegov otac me je pozvao samo jednom, i to tri i po meseca nakon porođaja, da pita da li sam se porodila i kog je pola dete. Ja nikada nakon toga nisam ni pokušala da ga kontaktiram, niti da tražim priznanje očinstva, ali Strahinji nikada nisam lošu reč za njega rekla. Jednom je Strahinja pokušao da stupi u kontakt sa njim, kada je Fejsbuk počeo da se koristi. Poslao mu je zahtev za prijateljstvo, ali kada je čovek na osnovu slika shvatio ko je u pitanju, da je to njegov sin, samo je izbrisao profil – priseća se.
Olgica navodi da se uvek trudila da bude i otac i majka svom sinu.
– Njemu je to bilo zanimljivo da čuje kad je bio mali. Govorila bih mu: „Zašto ne bih ja sa tobom mogla da igram fudbal i da idem na utakmice?“ Trudila sam se da mu nadomestim sve, iako to nekada nije bilo lako. Pitao bi me nekad i zašto mu tata nije pisao, ali to nije dugo trajalo. Ja sam ga pitala i da li želi da pokušamo da ga pronađemo, ali sada više to ne želi, kada su već prošle tolike godine. Od njega bi pristao samo da mu plaća alimentaciju. To bih uradila zbog njega. Ja nikada ništa nisam želela od tog čoveka, ali je pokretanje postupka dokazivanja očinstva skupo jer za DNK test treba dosta para – kaže Olgica.
Najveću podršku imala je od svog tate, koji je u početku bio skeptičan kako će ona to pregurati sama, ali je kasnije poludeo za Strahinjom i uvek je bio tu za njih.
Osim na oca, uvek je mogla da se osloni i na majku, koja je u tom momentu imala drugi brak, ali i sestru Aleksandru, za koju kaže da je njena zvezdica i posebna osoba u životu.
– Počela sam da radim tek kada je Strahinja imao pet-šest godina. Do tada sam primala socijalnu pomoć, koja nije bila ni sto evra. Ali uvek su tu bili za mene moj pokojni otac, mama i sestra. Nije bilo lako. Sam kupaš dete, nemaš vremena ni za šta drugo kada je dete malo, ali pregurali smo – priča Olgica, koja kaže za sebe da je jaka žena.
(Žena)