U Australiji je usvojen zakon koji radnicima daje pravo da ignorišu pozive šefova nakon radnog vremena, a evo kakva je praksa u Srbiji.
Mnogi zaposleni se pitaju da li šefovi imaju pravo da ih zovu van radnog vremena. Ova dilema razrešena je u Australiji gde je usvojen zakon koji radnicima daje pravo da ignorišu pozive svojih šefova nakon radnog vremena, osim ako se takva odluka ne protumači kao „nerazumna“.
Šta kaže zakon, a kakva je praksa u Srbiji, otkrili su u „Jutru“ advokat za radno pravo Ozren Slović i ekspert u oblasti ljudskih resursa, Ivana Pupić.
– Odmah da kažem, zaposleni nije u obavezi da se javi šefu nakon radnog vremena. Zakon o radu nije posebno i direktno regulisao konkretno to pitanje, ali je zakon o radu prepisao i propisao šta znači radno vreme, u smislu da je to neki period rada, za koji je zaposleni dužan da bude raspoloživ, za obavljanje posla, po nalogu poslodavca, na svom radnom mestu.
S druge strane, ustav republike Srbije je kao zagarantovano pravo, propisao ograničeno radno vreme i toga se zaposleni ne mogu odreći – navodi Ozren, dok Ivana ističe:
– Razlikuje se kakva je organizaciona kultura, kakvi su odnosi u kolektivu, kakvi su odnosi između šefa i zaposlenog. Ako tu postoji jedan zdrav, normalan odnos, normalna komunikacija, dobra organizacija rada, vi onda znate da će vas zvati stvarno, narodski rečeno „ako gori kuća“ i sigurno ćete se javiti i taj stres, koji u Australiji možda pokušavaju na taj način da anuliraju, veći je stres ako se ne javite, a stvarno je ispala neka situacija gde ste mogli da doprinesete svojim javljanjem ili odgovorom.
S druge strane, ako radite u organizaciji gde je to neka praksa, gde ne postoji razlog zašto pozivate kolege ili podređene nakon radnog vremena, ako su to neke irelevantne stvari koje mogu da sačekaju naredni dan, onda treba postaviti neku vrstu granice, porazgovarati o tome, nekako zauzeti zdrav stav da ipak treba da se pravi organizacija u timu, šta je hitno i bitno, a šta je možda mnogo manje hitno i mnogo manje bitno i može da sačeka, prosto da se ne bi uzurpiralo to privatno vreme koje svi imamo i zakonsko pravo, na kraju krajeva.
(Prva)